Екстремне врућине обарају температурне рекорде широм Европе и узрокују веће и јаче шумске пожаре од којих је штета широм Европе порасла за 87 одсто.
На југозападу Францусе, температурни рекорди су забележени у Ангулемеу, Бержераку, Бордоу, Сан Емилију и Сен-Жирону где су, према наводима метеоролошке службе Метео Фрас „често изузетне, чак и невиђене, максималне температуре“ биле 12 степени изнад нормалних у последњих неколико деценија, пише Гардијан. У том делу Француске је чак 40 одсто мерних станица регистровало у понедељак температуре изнад 40 степени, а климатолог Лориан Бате из Метео Франса каже да је још рано рећи да ли се руше рекорди, али да је географски обим врућина значајан.
„Нажалост, то је очекивано. Више од половине свих забележених топлотних таласа у Француској од 1947. године догодило се у последњих 15 година. Јасно је да је то знак да се клима загрева“, рекла је она.
У Хрватској су оборени температурни рекорди у Шибенику (39,5 степени) и Дубровнику (38,9 степени), док дуж јадранске обале бесне велики шумски пожари, као и у земљама на Балкану.
У Италији је 16 од 27 већих градова стављено под метео аларм због врућине, док у Шпанији висока врућина није оборила рекорд, али је ипак изазвала узбуну. „Главне карактеристике (топлотног таласа) су дужина и обим, а не интензитет. Али температуре су и даље веома високе“, рекао је климатолог и портпарол Аемета, шпанске метеоролошке агенције Хозе Камачо.
Врућине широм Европе исушиле су вегетацију и омогућиле даље ширење шумских пожара, што су научници описали као „Молотовљев коктел“ климатских услова. Стручњаци за пожаре из ЕУ предвиђају „екстремне до врло екстремне услове“ широм целог континента ове седмице, са „посебно озбиљним“ ризицима у већем делу јужне Европе и очекиваним великим аномалијама у деловима нордијских земаља.
Шумски пожари у Европи су до сада спалили више од 400.000 хектара земље, према подацима објављеним у уторак, што је 87 одсто више од просека за ово доба године у последње две деценије. Високе температуре убијају десетине хиљада људи у Европи сваке године, а истраживачи процењују да ће опасне температуре у Европи до краја века убијати 8.000 до 80.000 више људи годишње, јер ће животи изгубљени због великих врућина бити већи од оних спашених од блажег хладног времена.
Епидемиолог на Лондонској школи за хигијену и тропску медицину Антонио Гаспаринисматра да је примена ефикасних и разноликих мера јавног здравства кључна јер су топлотни таласи постали све чешћи. „Ово је још један екстремни топлотни талас који погађа Европу овог лета. Као и у претходним догађајима у протеклим месецима, можемо очекивати не само значајан број смртних случајева, већ и велике географске разлике у прекомерној смртности“, рекао је он.
Топлотни талас у јужној Европи долази у тренутку када се нордијске земље опорављају од невиђених температура изнад 30 степени Целзијуса, које су овог месеца забележене у Арктичком кругу.
Ван Европе, Канада је забележила десетине температурних рекорда, док је Ирак погођен топлотним таласом са температурама изнад 50 степени, што је изазвало прекид струје на националном нивоу.
Прошле недеље, Светска метеоролошка организација је саопштила да шумски пожари и лош квалитет ваздуха погоршавају негативне здравствене ефекте екстремних врућина, као и да су температуре током прве недеље августа достигле више од 42 степена Целзијуса у деловима западне Азије, јужне централне Азије, већем делу северне Африке, јужном Пакистану и југозападу САД-а, с локалним подручјима која су прелазила 45 степени Целзијуса.
Извор: Танјуг