У Србји се данас обележава Дан рудара установљен у знак сећања на велики штрајк рудара у Сењском руднику, који је почео 6. августа 1903, када су се рудари први пут организовано супротставили зарад заштите својих права.
Поводом Дана рудара, у Бору и Мајданпеку ће бити организован богат програм. Прослава празника, започеће традиционалном рударском будилицом која ће раном зором проћи главним градским улицама Бора, а потом ће како се најављује у хотелу „Језеро“ на Борском језеру бити уприличен пријем за делегације високих званичника и бројне пословне партнере, пријатеље компаније, представнике синдиката и друштвено-политичког живота.
Најбољим радницима ће и ове године бити додељена награда „Инжењер Шистек“, највише признање за истакнуте заслуге и допринос развоју две Зиђинове компаније, док ће уметницима који су учествовали ове године на ликовној колонији „Зиђин Арт“ бити уручене новчане награде.
Рударима је њихов дан у име чланова Савеза самосталних синдиката Србије и лично честитао председник СССС Зоран Михајловић уз традиционални поздрав „Срећно!“
„Од вашег рада, који је пример храбрости, издржљивости и преданости, зависи рад у многим индустријским секторима. Зато и на овај дан подсећамо колико је важно да сваки ваш одлазак у јаму буде безбедан, а сваки повратак здрав“, поручио је Михајловић.
Он је нагласио и да се нада да ће у будућности рад рудара бити праћен бољим условима, поштовањем које заслужују, као и зарадама које прате тежину и значај посла који рудари обављају.
У најстаријем руднику за експлоатацију угља у Србији, Сењском руднику, 6. августа 1903. на педесетогодишњицу рудника, дошло је до првог организованог штрајка рудара, а повод је било отпуштање са посла њих тројице и несреће која се претходно догодила. Након девет дана штрајка, рудари су изборили повратак својих другова на посао, али и краће радно време и бесплатан „олај“ за светиљке, односно уопште побољшане услове за рад.
Пре прихватања 6. августа као Дана рудара, након Другог светског рата, у Србији су рудари обележавали као еснафски празник, славу, односно заштитника Светог Прокопија и црква у Сењском руднику посвећена је том свецу. Рударство је у обновљеној Србији заживело тек половином 19. века, али на овом простору постоје веома озбиљне традиције успешног рударства у средњем веку.
У средњовековној Србији постојали су чувени рудници познати на ширем европском простору као Ново Брдо, Брсково, Рудник и други. Још првих деценија 15. века Србија је била међу највећим произвођачима сребра у Европи, које је тада у односу на злато имало битно вишу вредност него данас. Релативно богатство и привредна снага оновремене Србије потицали су одатле. Богатство Дубровника такође је изворно потицало од трговине рудом из Србије, посебно од прераде гламског сребра.
Још средином 13. века, у време краља Уроша I (1243 – 1276) у Србију се досељавају Саси, рудари немачког порекла, из Ердеља, тада Угарска, како би радили на рударској производњи. О значају и обиму те делатности сведочи и постојање посебних правних споменика. Сачуван је тако „Рударски законик“ Деспота Стефана, обиман правни документ који је регулисао бројне области рада и живота рудара у Србији 15. века.
Извор: Танјуг