Табаковић: За сваку одлуку коју смо донели руководили смо се стабилношћу система и то ће остати наш водич и за наредни период

Танјуг

Пословни амбијент и економска слика Србије су током претходних 13 година знатно унапређени, обезбедили смо инфлацију упоредиву с другим земљама средње Европе, инвестициони рејтинг земље, рекордне девизне резерве, релативну стабилност курса динара према евру, знатно ниже каматне стопе, драстично већу запосленост и боље показатеље животног стандарда грађана, изјавила је гувернер Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић.

Она је, поводом 13 година колико је на челу НБС, навела да је то само мали део укупних резултата који је постигнут радом и сарадњом свих носилаца економског живота у Србији грађана, привреде, председника Србије, Владе Србије и Народне банке Србије.

,,За сваку одлуку коју смо донели руководили смо се стабилношћу система и то ће остати наш водич и за наредни период“, истакла је она и додала да од стабилности, којој се доприноси 13 година директну корист имају сви – грађани и привреда, извозници и увозници, инвеститори и потрошачи.

Наводећи најважније резултате истакла је да је у октобру прошле године Србији додељен кредитни рејтинг инвестиционог ранга, што је први пут да је једна земља југоисточне Европе која није чланица Европске уније добила рејтинг инвестиционог ранга.

,,Наслеђену високу и волатилну инфлацију у Србији смо за мање од годину дана спустили за чак 10 процентних поена – са 12,2 одсто крајем 2012. на 2,2 одсто у октобру 2013. године. У периоду 2009-2013. године просечна инфлација у Србији била је за 4,9 процентних поена виша од инфлације у земљама средње Европе, а у периоду од краја 2013. године просечна инфлација у Србији и земљама средње Европе је на готово истом нивоу“, навела је она.

Када је реч о курсу динара, истакла је да је он номинално ојачао за 1,2 одсто према евру, а да је Народна банка у условима преовлађујућих притисака ка јачању домаће валуте, на девизном тржишту нето купила 10,9 милијарди евра, што је, према њеној оцени, био најзначајнији фактор раста девизних резерви.

Бруто девизне резерве повећане су готово три пута, на 28,3 милијарде евра крајем јула 2025, што је за 18,2 милијарде евра, односно 2,8 пута више него крајем истог месеца 2012. године а нето девизне резерве су у истом периоду повећане више од четири пута, са 5,5 милијарди евра на 24,1 милијарду евра.

Према њеним речима, знатно је повећана и количина, вредност и учешће злата у девизним резервама у односу на август 2012. године па је количински злато увећано више од три пута, са 14,8 тона на рекордних 50,8 тона, вредност златних резерви повећана је скоро осам пута, са 0,6 милијарди евра на 4,7 милијарди евра, док је учешће злата у резервама повећано са 6,2 одсто на око 17, 0 одсто.

Када су стране директне инвестииције у питању, у Србију је, навела је Табаковић, од 2013. до 2024. године путем страних директних инвестиција инвестирано 38 милијарди евра, уз рекордан прилив од 5,2 милијарде евра у 2024. години.

Штедња грађана бележи рекордне нивое, динарска је премашила 200 милијарди динара, а девизна је достигла скоро 16 милијарди евра.

Док је девизна штедња у последњих 13 година повећана за 90 одсто, динарска штедња је повећана чак 11 пута.

Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима банкарског сектора је према њеним речима спуштено на 2,3 одсто, са затечених око 20,0 одсто.

Као један од успеха гувернер је навела и да је НБС међу првима у свету развила најсавременији платни систем за инстант плаћања – ИПС НБС систем, који је пуштен у рад октобра 2018. године.

Нагласила је да је уз висок привредни раст и висок а одржив реални раст зарада, животни стандард грађана повећан, о чему говоре и подаци о рекордној покривености потрошачке корпе зарадом.

Тако је покривеност просечне потрошачке корпе просечном зарадом од 99,8 одсто већа за 33,8 процентних поена у односу на 2013. годину а покривеност минималне потрошачке корпе минималном зарадом од 95 одсто већа је за 36 процентних поена у односу на 2013. годину.

Извор: Танјуг

Related posts

Ђурић са државним министром за иностране послове Катара

Бела кућа се противи признавању палестинске државе

Боцан-Харченко: Гаспром се не повлачи из НИС-а

Овај веб сајт користи колачиће да унапреди ваш боравак на њему. Предпостављамо да Вам је то у реду, али свакако можете искључити ову опцију. Опширније