Војна акција „Олуја“ почела је нападом на РСК у зору 4. августа 1995. и трајала до 7. августа, а операције су затим настављене и током септембра, на простору БиХ, односно Републике Српске.
Председник Документационо – информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац указао је данас да је хрватска војна акција „Олуја“, била ратни злочин, јер је од укупног броја страдалих 66 одсто чинило цивилно становништво.
Штрбац је поводом 30 година од страдања српског народа у акцији „Олуја“, рекао за Танјуг да је према подацима тог центра из Хрватске током акције 1995. године протерано више од 220.000 Срба, док је више од 1900 људи страдало.
Танјуг
„Имамо 1903 забележене жртве у ‘Олуји’, а међу њима је 1 247 цивила, што је 66 одсто. У целом рату је учешће цивила у жртвама било испод 38 одсто и код нас и код Хрвата, а у ‘Олуји’ учешће цивила у укупном броју жртава је 66 одсто“, истакао је Штрбац.
Он је навео и да су од 1.903 жртве чак три четвртине били старији од 60 година, 564 је жена што је 30 одсто у укупном броју жртава у „Олуји“.
Штрбац је указао да је још поразнија старосна структура жена и да је чак четири петине њих било старије од 60 година.
„У тој бројци од 1903 још је 619 несталих, а то је тачно трећина. И међу несталима је чак 76 одсто цивила и 51 одсто жена. То су те црне бројке и најцрње, можда, на простору претходне Југославије“, нагласио је Штрбац.
Он је навео да је главни штаб Војске Републике Српске Крајине 1993. вршио попис становништва према коме је у САО Крајина живело више од 230.000 људи, а да је, према попису Међународног Црвеног крста од октобра 1995, тамо остало око 10.000, међу којима 2.000 Хрвата који су ту и раније живели.
Што се тиче повратка избеглих, Штрбац каже да се, према хрватским подацима, у ту земљу вратило око 130.000 избеглих, али да је, од те бројке, око 48 одсто и остало.
„Ови други су се поново вратили тамо где су већ били побегли, а један број је умирао због неуслова у којима су живели“, навео је Штрбац.
Он је истакао да је, поводом питања повратка избеглих, ситуација још гора од уласка Хрватске у ЕУ.
„Према годишњим извештајима Статистичког завода Републике Хрватске, неколико узастопно, на једног повратника пет до шест је напуштало Хрватску. То је такозвани тихи егзодус“, навео је Штрбац.
Објашњава да је Хрватска, по попису 2021. имала скоро милион становника мање него 1991. године.
„У тој бројци, пола милиона односи се на Србе, а друга половина су Хрвати који су се добровољно расули по Европи у потрази за бољим животом. Међу њима је било и оно нешто млађих породица Срба и они су с њима одлазили“, истакао је Штрбац.
Нагласио је да је Срба у Хрватској, према попису из 1991, било 582.000 или 12,2 одсто у укупној популацији од 4,8 милиона, а да су Срби, на попису 2021, спали на 123.000 и чине у укупној популацији од 3,8 милиона становника 3,2 одсто.
„То је важно зато што је био званичан план тадашњег хрватског председника Фрање Туђмана и његовог естаблишмента, с почетка деведесетих година прошлог века, да ће српско питање у Хрватској бити решено за сва времена кад Србе сведу на испод три процента учешћа у укупној популацији. И наравно да би били они сведени на испод три процента да није било тог великог одлива и њиховог становништва по Европској унији“, констатовао је Штрбац.
Он је навео да су Срби из Хрватске избегли највише у Србију, Републику Српску и Црну Гору, али да су, уз помоћ УНХЦР-а и других међународних хуманитарних организација, одлазили у многе друге земље у свету.
„Данас су Срби забележени у 136 држава света. Ја их једино у Непалу, на Хималајима нисам пронашао, а свуда их је. За разлику од Другог светског рата када су четници одлазили појединачно, тада су одлазиле целе породице. Тако да ви данас кад дођете у Аустралију, у Сиднеј или било који други град, ви тамо налазите моје Бенковчане, тамо су сви. Имају своје кафане, неколико улица где само српски говоре, тако да су чак и Кинези, Италијани и Грци који живе тамо научили да говоре српски“.
Додаје да када се гледа са аспекта ратних злочина, колико је неки догађај геноцидан, онда се углавном пребројавају цивили и заштићене групе као што су старци, деца и жене.
Он је истакао да су посебни злочини извршени на Приједорској и Петровачкој цести када су хрватски авиони гађали колоне цивила.
Како је рекао, о тим догађајима води се поступак пред судом у Сарајеву, али без значајног помака, а после више година, пред београдским судом води се поступак у одсуству против четири пилота због командне одговорности за те злочине.
Линта: „Олуја“ је највећи злочин 90-их година, представља завршни чин страдања Срба
Хрватска оружана акција „Олуја“ је највећи злочин који се десио 90-их година прошлог века на подручју бивше Југославије и представља завршни чин етничког чишћења и страдања српског народа са подручја данашње Хрватске, изјавио је председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.
Линта је поводом 30 година од „Олује“ за Танјуг рекао да је током августа 1995. протерано више од 250.000 Срба, а убијено преко 2.000, док је истовремено са подручја 13 западнокрајишких општина протерано додатних 150.000 Срба.
Танјуг
„У Хрватској се и данас славе ратни злочинци, а српске жртве се омаловажавају или чак негирају. Хрватско правосуђе је етнички мотивисано и подиже оптужнице против крајишких бораца на основу лажних доказа и претпоставки“, навео је Линта.
Како је рекао, велика последица акције „Олуја“ јесте систематско и планско уништавање комуналне инфраструктуре и српске имовине на крајишком подручју.
„У Хрватској не постоји спремност да се врати српска имовина, станарска права, заостале неисплаћене пензије, радни стаж, накнаде штете за уништену имовину у државним акцијама“, објаснио је он.
Према његовим речима, борба за истину ће трајати дуги временски период и додао је да је минимум борбе да Хрватска призна да је, како је рекао, почињен геноцид над српским народом.
„Ми смо видели сад недавно пола милиона Хрвата од којих је велика већина младих до 30 година на загребачком хиподрому где су славили усташтво, где су масовно користили усташки поздрав ‘За дом спремни'“, додао је он.
Линта је оценио и да на темељима лажног мита о Домовинском рату, према којем су Срби агресори, а Хрвати жртве, није могуће успостављање поверења и помирења два народа.
На питање како би у три речи описао „Олују“, Линта је одговорио – злочин, етничко чишћење и страдање српског народа.
Истакао је да у Хрватској не постоји ни минимум воље да се признају српске жртве.
„С наше стране, мислим да је важно да као држава водимо активну борбу за истину о страдању српског народа, не само о злочиначкој акцији ‘Олуја’, него на простору читаве данашње Хрватске, Босне и Херцеговине, Косова и Метохије, да формирамо једну државну институцију, меморијални центар српских жртава на подручју бивше Југославије, која би се активно бавила борбом за истину о страдању српског народа“, навео је он.
Војна акција „Олуја“ почела је нападом на РСК у зору 4. августа 1995. и трајала до 7. августа, а операције су затим настављене и током септембра, на простору БиХ, односно Републике Српске.
У Бањалуци парастос за све убијене Србе у хрватској оружаној акцији „Олуја“
Обележавање три деценије од егзодуса српског народа из некадашње Републике Српске Крајине у организацији Документационо-информативног центра „Веритас“ почеће данас у Бањалуци парастосом у Храму Христа Спаситеља за све убијене Србе у хрватској оружаној акцији „Олуја“.
У Кући Милановића биће отворена изложба, након чега ће бити одржана трибина „Дани туге и сећања“, објавила је РТРС.
У среду, 6. августа, биће служен парастос у Храму Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду, где ће са „моста спаса“ у реку Уну бити спуштени венци.
У четвртак, 7. августа, биће служен парастос и положени венци на спомен-крст на Петровачкој цести.
Извор: Танјуг