Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта сматра да би Србија требало да тражи од међународне заједнице да се у Хрватској забрани обележавање злочиначке акције „Олуја“, односно да се славе два државна празника – Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља, између осталог, због, како каже, чињенице да та хрватска војна акција има елементе геноцида.
„‘Олуја’ јесте не само највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата, већ је то злочин који траје пуних 30 година. Та злочиначка акција има елементе геноцида, а доказ за то је тај фамозни састанак на Брионима 31. јула 1995. године када је Фрањо Туђман рекао да Србима треба нанети такве ударце да практично нестану са својих етничких подручја“, рекао је Линта за Танјуг поводом 30 година од хрватске војне акције „Олуја“.
Србија треба да покрене ту иницијативу и због, како истиче, чињенице да се у Хрватској српске жртве потпуно негирају, омаловажавају, понижавају, прећуткују и смањују.
„Хрватска одбија сваку могућност да се бројна стратишта где су убијани српски цивили, ратни ветерани, макар обележе спомен плочама. То је једна цивилизацијска ствар коју Хрватска као чланица Европске уније одбија“, указао је Линта.
Према његовим речима, обележавање злочиначке акције „Олуја“ треба забранити и због тога што Хрватска одбија сваку могућност да испита и идентификује више од 30 познатих гробних места где се налазе посмртни остаци Срба.
Линта наводи да у Заводу за судску медицину у Загребу, Осијеку и Ријеци има око 900 посмртних остатака, од којих су најмање 50 одсто посмртни остаци Срба.
„Хрватска опструира процес идентификације посмртних остатака и њиховог предавања породицама жртава јер би на тај начин био доведен у питање кључни мит Хрватске који је темељ хрватске државе, а то је лажни мит о Домовинском рату. Хрватска је донела декларацију у Хрватском сабору 2000. године консензусом свих политичких снага. Ретко имате чињеницу да се у Хрватском сабору било који закон или документ донесе општем консензусом, а та декларација је донета на тај начин да у њој стоји да су Србија, ЈНА и крајишки Срби агресори и злочинци, а да је Хрватска водила ослободилачки рат“, подсетио је Линта.
Председник Савеза Срба из региона напомиње да иницијативу за укидање обележавање „Олује“ треба покренути, између осталог, и због тога што хрватско правосуђе готово ништа не чини у циљу процесуирања масовних злочина против српског народа.
Опште позната чињеница је, истиче, да је у акцији страдало више од 2.000 Срба, од тога више од 1.000 српских цивила.
„У Хрватској имате само две осуђујуће пресуде, то су злочини за два српска цивила у месту Проклан код Скрадина, убијен је један српски борац, то је место Мандић засеок код Кистања и имате кажњеног једног хрватског борца за убиство три српска цивила у месту Кијани код Грачаца у Лици“, навео је Линта.
Констатује да су за 30 година за убиство српских цивила покренуте само две осуђујуће пресуде за шест убистава – пет цивила и једног војника, и додаје да су за те случајеве осуђени један етнички Албанац, Божо Бачелић, који је живео пре рата у Шибенику, и један етнички Србин, Рајко Пичковић, који је био припадник хрватске војске и који је убио фактички своје комшије јер је он из тог подручја.
„Дакле, ниједан Хрват, припадник хрватске војске или полиције није осуђен за ратне злочине“, истиче Линта.
Он сматра да би обележавање „Олује“ у Хрватској требало зауставити јер се, како наводи, у Хрватској систематски отимају српска имовина, станарска права, заостале неисплаћене пензије и пољопривредно шумско земљиште.
У класичним терористичким акцијама уз асистенцију хрватске полиције уништено је више од 20.000 српских кућа и локала, рекао је Линта и указао да Хрватска апсолутно ништа не чини да се врати та имовина и да се исплати накнада штете.
Подсетио је да је 2001. године у Бечу потписан међудржавни споразум, Бечки споразум о сукцесији, који је Хрватска ратификовала у Хрватском сабору 2004. године, а да се у анексу Г тог споразума наводи да свим грађанима морају бити враћена заштитна права која су имали пре рата на дан 31. децембра 1990. године, а сви уговори склопљени под притисцима и претњама морају бити проглашени ништавним.
„Хрватска опструира спровођење тог анекса, иако у уставу Хрватске тај Бечки споразум има јачу правну снагу од домаћих закона“, казао је Линта.
Закључује да су сви аргументи које је навео довољно јаки за покретање иницијативе да се забрани прослава злочиначке акције „Олуја“ у Хрватској.
У војно-полицијској операцији кодног имена „Олуја“, према подацима Документационо информационог центра „Веритас“, више од 220.000 Срба са простора Републике Српске Крајине је протерано, а више од 1.900 убијено при чему су почињени и бројни злочини како током операције, тако и у погромима који су уследили.
Жесток напад на РСК започео је у зору 4. августа 1995. и трајао је до 7. августа. Операције су затим настављене и током септембра, на простору БиХ, односно Републике Српске.
Извор: Танјуг
