На празник Светог пророка Илије мештани Велике Хоче окупили су се у цркви посвећеној овом светитељу. Празник је обележен и у повратничком селу Кош код Истока.
У Великој Хочи, литургију је служио парох великохочки јереј Вуксан Костић уз присуство неколико десетина верника.
Након литургије освећен је и преломљен колач у част светитеља а принео га је Ненад Илић са породицом. Да домаћин буде наредне године јавила се Душица Маврић са породицом.
Народ се некада окупљао крај зидина старе цркве. Она се налазила на брегу изнад места где је сада нова црква. Тада се до црквишта окруженог ливадом, ишло кроз дворишта Шавелића и Младеновића. Народ се сабирао на службама два пута годишње као и сада и то на светог пророка Илију 2. августа и на Васкршњи понедељак. По сећању старијих мештана, тада је било много више људи, пише Радио Гораждевац.
Нова црква је 1987. године изграђена прилогом Љубомира Чукарића из Велике Хоче.
Сабор у селу Кош окупио повратнике и мештане
Црква Светог Илије, данас је окупила неколико десетина расељених Кошевчана који су се заједно са повратницима у село потрудили да учине да данашњи скуп макар подсети на некадашњи велики сабор, пре рата један од највећих у овим крајевима.
Радио Гораждевац
Литургију је служио парох осојански, отац Далибор Којић. Он је у беседи заблагодарио свима који су уложили свој труд и време да буду данас на овом месту.
„Благодарим свима који су не жалећи свој труд и своје време, дошли данас овде да заједно са нама прославимо једнога од највећих угодника Божијих а то је свети пророк Илија. Благодаримо и на дивном појању. Благодаримо и на просфори коју је припремила наша драга сестра Јасмина”, казао је отац Далибор.
Позив на Ђедов сабор у Осојану
Отац је са овог места позвао све људе да, као што су се данас окупили у светињи у селу Кош, се и следеће недеље окупе на Ђедов сабор у Осојану.
“Ево са овога светога места упућујем позив да као што смо се окупили под сводовима овога светога храма, ако Бог да да се следеће недеље окупимо и у Осојанима. Да прославимо дан повратника, свете Макавеје то јест Ђедов сабор. Доћи че наш митрополит Теодосије са другим архијерејима српске православне цркве, са многобројним свештенством и монаштвом. Да се и ми окупимо око епископа као око Христа. Да се сетимо страдања и васкрсења овога светога места”, позвао је отац.
Са овог светог места се чува косовски завет
“Када кажем свето место, заиста мислим да јесте свето. На светом земљишту стојимо. Као што је Мојсије упутио речи Мојсију ‘Изуј се Мојсије, на светој земљи стојиш’. И ми данас стојимо на светој земљи овде. Када помислимо на многобројне жртве Христове, које су живот свој положиле за крст часни и слободу златну. Заиста обузима страх и трепет све нас који стојимо овде јер ћемо се једнога дана када будемо пошли, наћи пред лицем светога кнеза Лазара. Да се не постидимо косовског завета, него да стојимо пред њим и да кажемо да смо сачували његов завет како нам га је он предао и како нас је он научио. Да не жалимо живот свој за Христа, него да цео свој живот подаримо Христу. Ако треба и да живот положимо за Христа. Јер ко живот свој положи за Христа он ће га сачувати и наћи у Царству небескоме“, рекао је отац Далибор.
“Зато смо се окупили данас овде, да прославимо име Божије, једнога слављеног у тројици Оца, Сина и Духа Светога, и његовога светога угодника светога пророка Илију”, истакао је парох осојански.
Сабор у Кошу је увек доносио велику радост
Данијела Поповић је као мала отишла из села Кош, али како каже велика је част увек када дође у своје село.
“Сабор у Кошу је увек доносио увек велику радост. Ја сам одавде отишла као мала али се сећам да је село увек другог августа било пуно. Бити данас овде за нас је велика част. Како је рекао отац Далибор, данас смо на светој земљи. И упркос свим тешкоћама данас смо овде у великом броју и надам се да ће нас из године у годину бити у све већем броју. Много ме вуче да дођем у своје село, сви који ме знају знају колико волим своје село и да ништа не може да ме спречи да овде дођем”, поручила је.
У селу данас живе повратници који су се, након рата, вратили у два наврата — прво 2004. године, када је, према подацима УНХЦР-а и дипломатских извештаја, 38 српских породица (око 130 особа) обновило живот у селу, а затим и 9. маја 2006. године, када се вратило још 25 породица.
Извор: Радио Гораждевац