Председник Самосталне демократске српске странке у Хрватској Милорад Пуповац каже да је атмосфера у којој Срби у Хрватској дочекују прославу 30. годишњице операције „Олуја“, у којој је убијено више од две хиљаде а протерано између 200.000 и 300.000 Срба, уобичајена као и сваке године, уз додатак организовања војне параде и концерта Марка Перковића Томпсона у Загребу.
„То су, такође, две главне поруке. Видећемо у наредним данима и да ли ће атмосфера постати усијанија или ће задржати уравнотежен карактер. Војна парада се одржава на десет година, а поводом ‘Олује’, као нека врста демонстрације нових војних капацитета хрватске војске. Уједно, Томпсонов концерт је био почетком јула у хрватској престоници, поново ће наступати и 4. августа“, каже Пуповац за РТС.
Наводи да је овакав приступ изазвао забринутост и неспокој код Срба, али и код других народа који су били жртве Другог светског рата, као и људи у Хрватској који деле демократске вредности и настоје да злу традицију држе даље од јавног и политичког живота.
„Већ годинама бележимо говор мржње према Србима. Та је појава у неким раздобљима интензивнија, посебно у августу, али се одражава током целе године. Такви чинови неретко су повезани са усташким наслеђем које још увек живи у Хрватској. Међутим, проблем је што је таква политика била резервисана за маргину, а сада је део главног тока, захваљујући чињеници да је екстремна десна политика постала део владајуће већине у Хрватској“, наглашава саговорник.
Пуповац указује да је карактер операције „Олуја“ такав да су цивили били најбројније жртве и страдалници.
„Цивили нису били заштићени као што је било декларисано. Били су убијани, морали су да беже, у колони, која је била ракетирана и нападана у више наврата. Нису се поштовала правила ратовања и међународни закони. Није било санкција за оне који су починили злочине, као што ни данас нема воље да се они санкционишу“, напомиње.
Објашњава да су подигнуте свега три оптужнице, од којих су две потврђене и починиоци су кажњени.
„Ратни злочини у операцији ‘Олуја’, а пре тога и у акцији ‘Бљесак’, нису ваљано истражени. Пуштање из Хага Готовине, Маркача и Чермака доживљено је као крај идеје да ће неко одговарати за злочине. То је озбиљан проблем за међународно правосуђе и Републику Хрватску“, сматра Пуповац.
Тврди да историчари који раде на пописивања жртава рата у Хрватској то не спроводе у дело када је реч о жртвама српске националности.
„Ако чак и раде, онда се то не објављује. Историчари у великој мери избегавају то раздобље и њиме се баве само у функцији учвршћивања доминантног наратива. То значи причање о Олуји без свести и сазнања о страдањима Срба и одговорности за страдање Срба. Суживот Срба и Хрвата у Хрватској се упркос таквим праксама одвија на одређеном нивоу. Може да буде отежан с обзиром на то да је чињеница да се све мање зна о томе како и колико су Срби страдали у Хрватској“, закључује Пуповац.
Извор: РТС