Меморијални центар Републике Српске и београдско Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ потписали су данас у Београду Меморандум о сарадњи, у циљу да заједнички раде на снимању и архивирању сведочанстава о страдању Срба из Хрватске током ратних сукоба деведесетих година прошлог века.
Пројекат предвиђа прикупљање аутентичних сведочења чланова породица погинулих, несталих и прогнаних, са циљем очувања истине и стварања трајне архиве усмене историје српског народа.
Директор Меморијалног центра РС Денис Бојић изјавио је у Прес центру УНС-а да партнерство са Удружењем „Суза“ представља важан корак у реализацији мисије Центра.
Бојић је нагласио је да будуће генерације морају да разумеју страдања Срба током деведесетих година прошлог века.
Према његовим речима, треба да охрабрујемо једни друге да говоримо и сведочимо, наводећи да институционално повезивање обавезује све да се тај процес уради што брже.
Председница Удружења „Суза“ Драгана Ђукић истакла је значај сарадње са Меморијалним центром у погледу институционалне подршке и професионалне реализације снимања сведочанстава.
„Наша удружења делују из потребе да се истина о страдању Срба из Хрватске чује. Овај Меморандум даје нам снагу и осећај да нисмо сами у тој борби. Свака породица чија је судбина забежена постаје део заједничког памћења“, изјавила је Ђукић.
На конференцији је закључено да обележавање 30. годишњице од хрватске војне акције „Олуја“ подсећа да та трагедија траје и данас јер оставља трајне последице по породице, локалну заједницу и друштво у целини.
Представница Комесаријата за избеглице и миграције Србије Ана Ђуновић истакла је да је Комесаријат за тих 30 година био уз све људе, пружајући подршку, стамбена решења и нову шансу за достојанствен живот.
„Србија је примила преко 600.000 људи, који су бежећи од рата ту пронашли уточиште. Више од 400.000 њих стекло је држављанство и то је највећи процес интеграција у Европи“, истакла је.
Нагласила је да је Комесаријат изградио више од 8.000 станова, доделио на хиљаде сеоских кућа, пакета грађевинског материјала, монтажних објеката и подршке за економско оснаживање.
Представница Комисије за нестала лица Владе Србије Сузана Матејић рекла је да је у „Олуји“ погинуло и нестало 1.850 Срба протерано 220.000 становника некадашње Републике Српске Крајине.
„Уверили смо се да је борба комплексна, дуготрајна, неизвесна и још јој не видимо крај. Али од ње не можемо и не треба да одустанемо. Наша је обавеза да се отргнемо од заборава, да се заједно побунимо против морално-етичких падова савремене цивилизације, међународне заједнице пред чијим очима се одвијала страшна таргедија, народа на просторима Балкана која још увек траје, против заборава стравичних злочина, против заборава ужаса рата и сукоба као опомена да се то више никада и никоме не догоди“, нагласила је Матејић.
Истакла је да је у сарадњи са Црвеним крстом прошле године организован одлазак групе породица на коначну идентификацију на Медицински факултет у Загребу, а том приликом је идентификовано пет особа српске националности, које су сахрањене у складу са жељама породице – две у Хрватској, два лица у Србији и једно у БиХ.
„До сада је из регистрованих гробница на територији Хрватске у којима су сахрањена лица српске националности, ексхумирано преко 1.050 лица, од тога је идентификовано и предато породицама око 700, а за око 350 се и даље чека потврда идентитета“, навела је Матејић.
Како је додала, Хрватској страни је предато око 50 појединачних захтева за ексхумацију и идентификацију посмртних остатака.
Према њеним речима, од прошлогодишњег обележавања „Олује“ извршена примопредаја посмртних остатака једне особе, једног војника који је нестао 1991. године, а који је идентификован на Институту за патологију и судску медицину ВМА у Београду.
Извор: Танјуг