Према најновијим подацима МУП-а, више од пола милиона грађана Србије поседује легално оружје. То је за трећину мање него 2021. године и за 50 одсто мање него пре две деценије. Ипак, и даље је превише оружја у погрешним рукама, што показује број убистава и самоубистава. Највећи број кривичних дела почињен је нелегалним оружјем.
У просторијама Уједињених нација у Београду налази се скулптура у облику планете Земље која је изливена од оружја, уништеног 2004. године. Идеја је била порука да ће оружја бити мање и да се у региону, који се тек опорављао од ратова, неће гледати последице његове употребе.
У периоду од 2001. до 2004. године уништено је више од 130 хиљада комада оружја. Данас је код грађана 537.727 комада регистрованог оружја и, како се процењује, између 200.000 и 900.000 комада нелегалног оружја.
Према подацима Центра за контролу малокалибарског и лаког оружја у Југоисточној и Источној Европи (SEESAC), од 2019. до 2024. године у инцидентима са ватреним оружјем на Западном Балкану скоро 800 људи је изгубило живот, више од 2.100 је рањено, више од 2.600 је доживело претње, а више од 330 је извршило самоубиство ватреним оружјем.
Инциденти у породичном окружењу порасли су за 81 одсто.
Бојана Балон, шефица Центра, наводи да су извршили консултације са невладиним организацијама које се баве борбом против породичног насиља.
„Организовали смо консултације са полицијским службама у целом региону и са представницима невладиних организација, поготово женских невладиних организација које се баве борбом против породичног насиља и направили смо смернице како би особе које су задужене за одобравање дозволе за посредовање оружја могли да узму у обзир исто ризик од породичног насиља“, рекла је Балон.
У Србији су регистрована 2.123 инцидента са ватреним оружјем, више од 200 особа су изгубиле живот, а међу њима је 58 страдало у породичном насиљу.
Александар Стевановић из Института за криминолошка истраживања објашњава феномен „културе оружја“.
„Постоји нешто што социолози зову феномен културе оружја, што важи код нас није само овде на овом поднебљу, али код нас је присутан тај феномен да је нама оружје негде у идентитету ДНК. То јесте ратна ратничка прошлост, много ратова у релативно кратким временским периодима кад се враћате назад кроз историју. Кроз обичаје јесте уткано у традицију чак и неких срећних веселих тренутака, свадба па пуцање у јабуку“, објашњава Стевановић.
Супротно уверењу да је највећи број оружаних обрачуна у криминалним круговима, истраживања показују да су у 70 одсто случајева жртве и учиниоци били су чланови породице, пријатељи, комшије или познаници.
За 14, година више од 430 жена је убијено у Србији у породичном насиљу. Само три одсто жена пријавило је насиље.
Поред поседовања оружја, могући окидачи за насиље су и ментални поремећаји, алкохолизам, предрасуде, али и поплава неконтролисаних вести, пласираних на сензационалистички начин.
Из Аутономног женског центра истичу да медији могу превентивно утицати едукативним садржајем.
„Када је реч о ватреном оружју могу да говоре о томе колико оно заправо јесте небезбедно. Како на ватрено оружје реагују жене, како реагују мушкарци. Ми имамо податке који показују да се жене када се у домаћинству налази ватрено оружје чешће осећају небезбедно“, рекла је Сања Павловић.
У кампањи коју је држава покренула након два масовна убиства у мају 2023. године у школи „Владислав Рибникар“ у Београду и у селима Дубона и Мало Орашје, грађани су предали више од 82.000 комада оружја.
Најављено је пооштравање казнене политике, а изменом кривичног закона предвиђена су нова кривичнa дела и оштрије казне.
У знак сећања на трагично настрадалу девојчицу Ангелину Аћимовић, као и на све жртве настрадале маја 2023. године, породица Аћимовић основала је Фондацију „Ангелина“, која се бави превенцијом трагичних догађаја кроз едукацију деце о опасностима које носе интернет и друштвене мреже, о чему ће ускоро објавити књигу.
Отац настрадале Ангелине предлаже повећање доње границе за приступање друштвеним мрежама.
„Ми морамо да пресецамо управо таква догађања тако што ћемо пратити све те мреже и ући у траг пре него што дође до фазе где је дете или млад човек спреман да то изврши. Требало би старосну границу за отварање сопствених налога на неким од апликација, платформи повећати, да деца не могу пре 14, 15 или 16 година отварати своје налоге“, истакао је Анђелко Аћимовић.
Институт за ментално здравље реализује националну студију о преваленцији психијатријских поремећаја код деце и адолесцената у Србији. Први налази показују да сваки пети ученик испуњава критеријуме за дијагнозу, док готово трећина ученика не осећа прихваћеност у школи и нема блиске односе са вршњацима.
Психијатар Милица Пејовић Милованчевић објашњава да је један од разлога да неко изврши масовно убиство социјална изолација.
„Када ви говорите који су то најчешћи фактори који се појављују у литератури, а везано за масовна убиства, то јесте пре свега доживљај појединца да је изолован и да не припада социјалном сетингу у коме живи. Једноставно једна социјална изолација. Други циљ што се врло често спомиње је једна врста дуготрајног планирања и неке врсте осветничког понашања које ти појединци који планирају таква велика дела заправо имају у себи. Они који чине масовна насиља или генерално насиља врло често немају тешке менталне поремећаје и немају било какве менталне поремећаје, него то просто чине зато што постоји зло у људима“, рекла је Пејовић Милованчевић.
Као одговор на искуства психолога и психијатара који су пружали подршку младима након мајских трагедија 2023. године, када је уочено да постоји потреба за повезивањем саветодавних услуга са превентивним радом у заједници, на предлог радне групе Владе Србије, основан је Центар за младе ЦЕЗАМ који пружа бесплатну психолошку и вршњачку подршку младима од 10 до 30 година.
Извор: РТС
