Шефица хрватске НВО Документе Весна Тершелич је представила извештај о праћењу суђења за ратне злочине за 2024., према којем је прошле године вођено 54 кривична поступка који су били у фази расправе, од којих јс 33, односно 61,11 посто, води су у одсутности, што сматра није добро.
,,Забрињава и када видимо ко су окривљени и оптуженици јер немамо ниједан поступак за ратни злочин који се водио против припадника Хрватске војске или МУП-а РХ, само су три кривична дела против припадника ХВО-а реч је о делима почињеним на подручју БиХ. Сви остали поступци су били против припадника српских паравојних и параполицијских снага“, навела је Тершелић.
Реч је, навела је, о 187 окривљених од којих су три (1,6 посто) из ХВО-а, а 184 (98,4 посто ) из српских паравојних и параполицијских снага.
Велики број поступака, казала је, у предистражној фази и поступака у којима још нема оптужница што забрињава јер смо у години када смо већ обележили 30. годишњицу ВРА Бљесак за коју никада није спроведен ниједан поступак ни за један злочин, а злочина је било.
Поступци који се тичу акције Бљесак углавном су у надлежности Жупанијског државног тужилаштва Осијек и они нам, рекла је, кажу да су испитали јако пуно сведока, а сви су из јединица ХВ-а или МУП-а.
,,Бојимо се да влада завера ћутања. Стварно је тужно да ниједан поступак који се тиче акције Бљесак није дошао до фазе оптужнице“, навела је Тершелич.
Када је о војно-полицијској акцији Олуја реч, рекла је да је стање као и претходних година.
,,Имамо неколико подигнутих оптужница и неколико поступака, правоснажно окончане поступке за злочине у Мандићима, Прокљанима и Кијанима, али ту нема ништа ново“, рекла је.
Тако нема поступка ни за Богдановц, где су махом страдали Хрвати, Албанци и припадници других националних мањина.
Породице смртно страдалих и несталих очекују правду и да ће је видети кроз суђење за ратне злочине, али се то не догађа, оценила је шефице Документе, додавши да је, уз суђења у одсуству, проблем и неразумна дужина трајања поступка.
Од прикључења Хрватске Европској унији ефикасност процесуирања ратних злочина и транспарентност објава пресуда, стагнира. Иако се тада почела назирати идеја да чин ратног злочина захтева недвосмислену осуду, без обзира на припадност жртве и починиоца, тај приступ у друштву од тада до данас није у потпуности заживео, изнела је Тершалић оцену из Документиног Извештаја под називом ‘Скривена правда’.
У њему се истиче да на стварање друштвене климе утичу јавни наступи највиших државних званичника у којима превладавају једнострана и поједностављена тумачења најновије историје.
У својим обраћањима председник РХ, премијер и министри, обично не спомињу злочине почињене од припадника хрватских јединица, чак ни кад говоре на локацијама страдања у којима су у судским поступцима у Хрватској изречене правоснажне казне“, наводи се у Извештају.
Симптоматично је и ћутање приликом годишњих обележавања војне акције у Медачком џепу и порицање чињеница о Лори, а изузетак су обележавања годишњице страдања у Вариводама на којима су представници свих нивоа власти, откуда су снажне поруке послали тадашњи председник Иво Јосиповић и премијер Андреј Пленковић, наговестивши могућност изградње поверења.
,,Али, уместо узајамног признања патње процес је кренуо у смеру онемогућавање учешћа представника Срба у колони сећања у Вуковару и Шкабрњи, због узастопних потеза странака с десне стране политичког спектра, наводи се у Извештају.
,,За успостављање поверења важно је узајамно признање патње“, навела је Тершелич.
Извор: Танјуг
