Педесет одсто запослених у мају месецу примило зараду до 84.000 динара. За минималну потрошачку корпу потребно је 0.99 просечних зарада. Према подацима, просечна нето зарада у мају месецу је нижа него у априлу за 1.567 динара.
Куповна моћ мерена односом просечне, односно минималне потрошачке корпе и просечне нето зараде у марту ове године је већа у односу на фебруар, објавило је Министарство унутрашње и спољне трговине у анализи кретања куповне моћи у Србији у марту, који је последњи обрађен.
Такође, медијална нето зарада за мај 2025. године износила је 84.408 динара, што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до наведеног износа.
Просечна бруто зарада обрачуната за мај 2025. године износила је 148.930 динара, док је просечна плата без пореза и доприноса, односно нето износила 107.705 динара, у априлу је просечна нето зарада износила 109.272 динара, што значи да је у мају нижа за 1.567 динара.
Владимир Васић, финансијски стручњак, каже за РТС да када падају плате то значи да привредна активност успорава.
„Имамо и тај ефекат 0,9 одсто раста инфлације у односу на претходни месец и то је оно што сви треба да гледамо, не номинално колико зарађујемо него суштински шта можемо да купимо да ли је то 2.000 евра, ако су трошкови 2.100, онда џаба 2.000 евра просечне плате“, навео је Васић.
Статистика је, истиче, неумољива, и треба водити рачуна шта можемо да купимо за хиљаду, две динара и ту се заправо види куповна моћ појединца.
Душан Узелац, финансијски консултант и оснивач портала Каматица, рекао је статистика, језик описног карактера и да ништа не значи.
„Онај ко има мање од просечне плате, он је љут на ту информацију. Онај ко има више од просечне, њему ништа не значи та информација, рекао је Узелац.
Финансије су, каже, индивидуална игрица у којој немате противника.
Према његовим речима, оно што је највећи изазов како се изборити са инфлацијом која је у ствари је показатељ поскупљења.
“Математика је проста. Или зарађујете више или трошите мање.И било би погрешно саветовати некога да троши мање јер је онда питање када ћете почети да искључујете неке егзистенцијалне ствари. Опет, зарађивати више је леп савет и лепо решење, али га није практично спровести. Али када математички погледамо, једини начин је да зарађујете више“, рекао је Узелац.
Навео је да смо ми младо потрошачко друштво и да смо тек почели да показујемо обрасце квалитетних потрошачких гласова. “То су, подсетићу, они бојкоти трговинских ланаца, ту народ види да се нешто дешава по питању цена, да им на крају месеца стварно зафали новца, а да нису ништа драстично променили. А притом расту плате, али брже трче цене”, рекао је Узелац.
Према речима професора Васића, креатори економске политике често гледају просечне бројке, прескоче оне људе који имају 50, 60 хиљада динара.
„Статистика је у просечавању. Имате некога ко има можда плату 300.000 динара и некога ко има минималац 55, 58 хиљада, и заправо онда добијете неки број који једне љути, а друге радује”, рекао је Васић.
Заправо, како каже, суштина економије је како да овим људима који имају најнижа примања помогнете да и они што пре дођу до овог реалног неког медијана просека. “С једне стране јесте и овај систем понуде трговинских ланаца , и ако вам се подигне минимална плата са 58.000 на 65.000, али ако је инфлација 4-5 одсто, онда ће врло брзо то што сте ви добили, 1.000 динара, да се претвори у ништа”, рекао Васић.
Каже да грађани често потежу за кредитима како би надоместили рупу у буџету. “Ми имамо, рецимо, скоро 4 милијарде евра годишње донације из иностранства.То су наши људи који шаљу својим рођацима. То је додатни импулс и тако ми заправо и живимо. Други јесте кредит. Скоро 50 одсто свих кредита су готовински и они су најчешће усмерени да надоместе рупу између могућности и жеља“, рекао је професор Васић.
Међутим, то није добро уколико радите стално и константно, јер плаћате камату. „Ту рекао бих да држава мора да има јасну стратегију, како да рецимо трговинске ланце који су сада доминантни, 80 одсто свега ви купујете вероватно у трговинским ланцима, како да мало врати у нормалу да не бисмо плаћали толико. То је неки изазов који ја видим као будућност“, рекао је Васић.
Душан Узелац је подсетио да је кредит добра финансијска пречица, али да се он не добија, него се купује. “Поента приче је – направити своју рачуницу, водити своје финансије, да знате да ли вам неко напада финансије или не.Овако када видите на крају да немате, ништа не можете радити. Водите финансије и нећете имати проблема”, рекао је Узелац.
У јуну 2025. године, у односу на претходни месец, раст цена је забележен у групама рекреација и култура (2,2%), храна и безалкохолна пића (1,7%), транспорт (0,9%) и у групама здравље и ресторани и хотели (за по 0,6%). Раст цена је забележен и у групама становање, вода, електрична енергија, гас и остала горива и одећа и обућа (за по 0,3%) и опрема за стан и текуће одржавање (0,1%).
Пад цена је забележен у групи алкохолна пића и дуван (-0,1%).
Извор: РТС
