Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је да се за упис на факултете Универзитета у Београду ове године пријавило око 1.000 кандидата мање него прошле године, и оценио да је то епилог обојене револуције и последица тога што је универзитет осам месеци био потпуно дисфункционалан и политизован.
Станковић је за ТВ Пинк рекао да одговорност за мање пријављених кандидата на том универзитету сноси и ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић који је, како је рекао, занемарио функцију ректора и бавио се политичким лидерством, а који сада одговорност покушава да пренесе на државу и трендове у демографији.
“Не видим шта је држава крива. Држава је изашла у сусрет универзитету и одобрила квоте пре него што је у потпуности комплетиран процес надокнаде наставе. Желели смо да отворимо перспективу да се београдски универзитет без проблема финансира у следећој школској години, а финансирање је основа нормалног рада, односно одвијања образовног процеса. Тако да не видим на који начин држава може да има одговорност за то“, рекао је Станковић.
Он је рекао да су универзитети тражили и добили уписне квоте, као и да је држава за 17 одсто повећала коефицијент за плате у високом образовању и да је преузела обавезу да рефундира 50 одсто школарине за самофинансирајуће студенте. “Дакле, никада више новца није било. Подигнуте су плате универзитетским радницима. Који универзитет на свету може да постоји и да има репутацију, а да се на њему не одвија активна настава? То што конкуренција државним универзитетима профитира из тога што је државни универзитет био дисфункционалан, то је питање за оне који управљају државним универзитетом, а то су пре свега универзитетске власти“.
Станковић је рекао да Филозофски факултет, који је најавио да ће примити све кандидате без обзира на то да ли ће добити квоте за упис, има проблем са испуњавањем предвиђених квота, осим на Катедри за психологију, јер се пријавило мање студената него што је квотама предвиђено.
“Рецимо за социологију је било 100, а пријавило се 33. То је одраз, ваљда, оних професора који воле да динстају, кувају и прже. А онда, када то чују будући студенти, одустану од тога“, рекао је Станковић. Он је казао да ће кризу са уписом Филозофски факултет највероватније покушати да реши неселективним уписом, али и премештањем кандидата по смеровима.
“Осам група има проблем са пријављеним студентима, зато што их има мање него што су квоте, па ће их пребацивати по смеровима, како се деца буду одлучивала“, рекао је Станковић.
Наводи да садашње стање на универзитету, уколико се сумирају ефекти обојене револуције, подсећа на синтезу онога што се дешавало у време НАТО агресије и у време епидемије COVID-а. Подсетио је да је неселективни упис био карактеристика рада универзитета након НАТО бомбардовања, а да је онлајн настава примењивана у време епидемије коронавируса.
“Нажалост, захваљујући обојеној револуцији у високом образовању, дошли смо у ситуацију да просветни епилог те револуције буде онлајн настава која је изнудица, а са друге стране неселективни упис који је последица мале заинтересованости студената на поједине факултете и групе“, рекао је Станковић.
Министар је казао да се због стања на универзитетима у Србији дешава миграција и да студенти из Србије одлазе да студирају у Републику Српску, Црну Гору, Словенију и на неке друге дестинације. “Та миграција није нешто што није могло да се очекује. Ми ћемо видети размере тога када видимо у потпуности резултате уписа“, закључио је Станковић.
Извор: Танјуг
