Помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Мартиновић изјавио је да приоритет у запошљавању у Србији имају домаћи држављани и истакао да се странци запошљавају тек кад се исцрпе могућности запошљавања домаћих држављана, као и да је процењено да нашој земљи тренутно нису потребни билатерални споразуми о мобилности радне снаге са било којом страном земљом.
„Наш циљ јесте и законски оквир то и уређује, да приоритет у запошљавању има заштита домаћих држављана, домаћих тражилаца посла. Тек када се исцрпе све могућности да се код неког послодавца запосли домаћи држављанин, тада се посеже за покретањем процедуре за запошљавање странца“, рекао је Мартиновић за Танјуг.
Додао је да је број странаца који ради у Србији условљен тражњом послодаваца.
„Видимо да је у периоду када је на Националној служби за запошљавање био већи број домаћих држављана који траже посао и да је број странаца који овде раде био значајно мањи. Са повећаном привредном активношћу, дешавало се повећано запошљавање домаћих држављана, а када се тај резервоар НСЗ смањио, послодавци су морали да посегну за новом мером, а то је запошљавање странаца“, рекао је Мартиновић.
На питање да ли Србија има склопљене или договорене споразуме о мобилности радне снаге са Ганом или било којом другом државом, Мартиновић је рекао: „Имали смо иницијативе од одређеног броја земаља, пре свега са азијског и афричког континената, али смо ми пажљиво анализирали и са МУП-ом и са МСП-ом све те иницијативе. Анализирали смо и постојећи нормативно-правни амбијент. Доношењем новог закона, створили су се услови за флексибилно запошљавање странаца и ми смо у овом тренутку проценили да нама нису потребни билатерални споразуми са било којом земљом о мобилности радне снаге, дакле о запошљавању њихових држављана, јер то закон омогућава“.
Како каже, билатерални споразуми не би могли да донесу никаква већа права држављанима земаља са којима се склапају и те земље не би могле да добију никакав монопол у односу на земље са којима не постоји билатерални споразум. „У овом тренутку заиста не постоји разлог да закључујемо билатералне споразуме, али ћемо и у наредном периоду пажљиво анализирати укупан контекст, укључујући безбедносни, као и потребе послодаваца и тек тада можемо одлучивати о потреби за закључивањем таквих споразума“, рекао је Мартиновић.
Према његовим речима, од 1. фебруара прошле године подељена је надлежност у погледу издавања јединствене боравишно-радне дозволе за странце, тако што дозволу издаје МУП, а НСЗ врши претходну процену испуњености услова за рад странаца.
Он је додао да феномен запошљавања стране радне снаге до 2019. године није био толико препознатљив у нашој јавности, имајући у виду да се годишње издавало испод 10.000 дозвола за рад странаца.
„Након тога је дошло до појачане динамике издавања дозвола, поготово након ЦОВИД-а, од 2021. године се из године у годину увећавао број странаца који долазе, тако да смо, у 2023. години имали 52.000 радних дозвола. У 2024. када је практично тај посао преузело Министарство унутрашњих послова, НСЗ је издала 72.000 позитивних процена. То не значи да је тај поступак окончан издавањем коначне, јединствене, боравишно-радне дозволе, имајући у виду да МУП проверава и друге аспекте безбедности и тај број издатих дозвола у прошлој години може бити само мањи, не може бити већи од позитивних процена НСЗ-а“, рекао је Мартиновић.
Навео је да је у овој години, такође, приметан повећан број захтева за издавање радних дозвола за странце, тако да је до овог момента НСЗ издала око 52.000 позитивних процена. Према подацима министарства, каже, последњих година највише страних држављана који долазе да раде у Србију су из Руске Федерације, Кине, Турске, Индије, Непала, Бангладеша, Шри Ланке.
„Присутан је већи број страних држављана из великог броја азијских земаља, имамо запослене странце са афричког континента, али и из Европе. Странци се управо запошљавају у оним секторима где постоји дефицит домаће радне снаге и то се поклапа и са потребама целог европског тржишта, где недостају радници одређених профила у области грађевинарства, почев од, инжењера, па преко занатских стручњака, све до физичке радне снаге“, рекао је Мартиновић.
Додао је да домаће радне снаге недостаје и у областима угоститељства, саобраћаја, као и пољопривреде, у време летње сезоне. „У последње време, доласком држављана Руске Федерације, присутни су (страни радници) у сектору информационо-комуникационих технологија, тако да се шири лепеза послова на којима се запошљавају странци, али то је негде комплементарно са недостатком домаће радне снаге“, наводи Мартиновић.
На питање шта су приоритети министарства у креирању политика мобилности радне снаге у наредном периоду, Мартиновић одговара да је Србија у обавези да све прописе о запошљавању странаца, као и Закон о запошљавању странаца, усаглашава са важећим европским директивама, као и да у наредном периоду предстоји даље усаглашавање са неколико важећих европских директива које се односе на ову област.
„Тиме ћемо своје законодавство усагласити са стандардима ЕУ, али водећи рачуна и о укупном домаћем амбијенту, водећи рачуна како да заштитимо домаће тржиште рада. Анализираћемо све аспекте примене постојећег закона, како бисмо све странце који се налазе на раду у нашој земљи у потпуности заштитили, како бисмо их у потпуности изједначили са правима и обавезама са домаћим држављанима“, закључио је Мартиновић.
Извор: Танјуг