Старовић је рекао да хапшење Поповића представља кршење Бриселског споразума из 2012. године, који подсетио је, даје представнцима власти Србије право да посете Косово уy претходну најаву.
„Помоћник шефа Канцеларије за Косово и Метохију ухапшен је након присуства комеморацији масакра над косовским Србима и сада се суочава са казном затвора до осам година. Београд захтева његово хитно и безусловно пуштање“, истакао је Старовић за агенцију АПА.
Он је оптужио косовског премијера у техничком мандату Аљбина Куртија да води унутрашњу политику на терет српске заједнице.
„Након што је изгубио већину на недавним изборима, на функцији је само у техничком мандату и не може да спроведе предизборна обећања у вези са економијом или борбом против корупције. Једино што може да пружи својим бирачима јесте угњетавање српске заједнице на Косову“, критиковао је српски министар.
Београд је, каже, и поред тога спреман на дијалог са Приштином.
Старовић је рекао и да је Србија спремна да направи „веома тешке компромисе“ са Косовом, јер Београд жели да „потпуно нормализује“ своје односе са Приштином.
„Али то не сме бити игра са нултим збиром у којој једна страна губи све, а друга добија све. Мора бити компромиса“, поручио је Старовић.
АПА подсећа да се Косово једнострано прогласило независност 2008. Године, коју је признало 22 од 27 земаља чланица ЕУ, те да Београд и даље сматра Косово делом своје територије и посебно је посвећен северном делу са већинско српским становништвом.
На питање како би приступање ЕУ за Србију и Косово било могуће с обзиром на нерешено питање статуса, Старовић је одговорио да је то огроман изазов којег је Београд потпуно свестан.
„Али смо такође свесни да је Европска унија увек примењивала практична и креативна решења“, додао је он указујући на пример Кипра, који је примљен у чланство Уније 2004. године упркос нерешеном сукобу око северног дела земље који је под турском окупацијом, те и на Украјину.
Старовић је, такође, подвукао интерес Србије за приступањем ЕУ и инсистирао на брзом отварању даљих кластера у приступним преговорима.
Указао је да Србија жели да до краја месеца усвоји важне реформе у областима избора и медија и да се нада да ће се Кластер 3 моћи бити отворен у септембру.
„Ако не у септембру, онда би се то свакако требало догодити током данског председавања“, рекао је Старовић подсећајући да је Европска комисија већ пре три и по године препоручила отварање овог кластера.
С обзиром на напоран преговарачки процес, Старовић се заложио за смањење могућности националног права вета у овој области.
„У овом процесу постоји око 100 одлука које морају бити донете једногласно. Ако то помножите са 27, имате 2.700 потенцијалних политичких препрека“, објаснио је он.
Стога би у будућности једногласност требало да буде потребна само на крају фаза преговора, а не на отварању, предложио је министар.
Он умерену подршку становништва за чланство у ЕУ не види „као значајну препреку или препреку на путу ка Европској унији“.
Подсетио је да је и у Хрватској, годину дана пре приступања ЕУ, подршка била на само 37 одсто, док је у Србији тренутно на 46 одсто.
Старовић је такође покушао да уклони сумње у вези са ставом Србије према Украјини.
„Ако нас критикују што не чинимо довољно за Украјину, мој одговор је једноставан: Пустите Украјинце да говоре сами за себе“, поручио је он указујући на помоћ коју је Београд пружио Кијеву.
Додао је да Србија не подржава санкције ЕУ против Русије јер оне „не би уопште утицале на Москву, већ на српску економију у великим размерама“, и да као земља која није чланица ЕУ, нема сигурносну мрежу чланства у ЕУ.
Старовић је у том погледу направио поређење са пандемијом, када је Хрватска добила из европских фондова 22 милијарди евра, а Србја “готово ништа”, тачније 165 милиона евра.
Ипак, каже, Србија је спремна да се у потпуности придржава санкција ЕУ „када чланство у ЕУ буде на видику“, што значи само неколико месеци пре датума приступања.
Београд је такође „јасно и недвосмислено осудио руску инвазију на Украјину од првог дана“, подсетио је он.
Србија, додаје, подржава чланство Украјине у ЕУ.
Такође је изразио задовољство што је Украјина дала подстицај самом процесу проширења.
„Сада је на нама на Западном Балкану да постанемо део овог замаха“, нагласио је он.
Старовић је као пример навео недавно одобрено проширење Уредбе ЕУ о ромингу на Украјину, након неколико година неуспешних напора држава Западног Балкана.
„Када је то одобрено Украјини, више није било аргумента да нам се то ускрати“, указао је он и додао Уредба, која ће ступити на снагу почетком 2026. године, представља „највеће достигнуће од либерализације визног режима са Шенгенским простором“.
„То је било 2009. године, пре 16 година“, подсетио је он.
У сукобу око Босне и Херцеговине, Старовић је поново потврдио посвећеност Београда територијалном интегритету државе, али је позвао високог представника међународне заједнице Кристијана Шмита, на уздржаност.
Такође сматраа да је забрана уласка коју су Немачка и Аустрија увеле председнику Републике Босанских Српских Милораду Додику, контрапродуктивна.
„То није нешто што не може постићи опипљиве резултате“, рекао је Старовић.
Похвалио је улогу међународних снага ЕУ у Босни, од којих половину чине аустријски војници.
ЕУФОР Алтеа „обезбеђује стабилност и безбедност“ у земљи и стога игра важну улогу“, рекао је он.
Упитан за протесте у Србији, Старовић је рекао да се „срећом ситуација углавом смирила“.
Протести су, наводи, достигли врхунац у марту, али сада постају све насилнији.
Указао је да се предмети попут контејнера за смеће сада се користе за блокирање саобраћаја, а високи политичари су узнемиравани у својим приватним кућама.
„Пре само два дана, посетили су моју зграду и правили буку, плашећи моју малолетну децу. Ово је потпуно неприхватљиво. Ово је нешто што смо видели само код нациста из СА у Немачкој 1930-их“, објаснио је он.
Када је реч о одбијању превремних избора то је, додаје, због нечасних намера опозиције.
„Они тврде да желе изборе само да би их бојкотовали и прогласили нелегитимним“, навео је он и одбацио оптужбу за неправедне услове, на пример због наводне доминације провладиних медија.
„С једне стране, нигде у Европи нема „савршених услова“, а с друге стране, тренутно се спроводе медијске реформе”, додао је он.
Оптужбе су, каже, само изговор за „лош учинак“ опозиције.
„Нико ми не може рећи да смо имали бољи медијски пејзаж или изборне процесе током ере Слободана Милошевића, а ипак је опозиција извојевала убедљиву победу 2000. године“, подсетио је Старовић.
„Ако кажете да су неколико мањих несавршености разлог зашто сваки пут губите на изборима, онда је то само изговор“, закључио је Старовић.
Извор: Косово онлајн