Некадашњи судија Вишег суда у Косовској Митровици Никола Кабашић изјавио је да у јавном животу на Косову у претходних неколико година Покрет Самоопредељење није био благонаклон према ОВК, њеним тековинама и лидерима и да су се више пута користиле много теже квалификације и речи од оних које је употребио Игор Поповић, помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије који је ухапшен у петак због изнетих ставова о ОВК, али да за то никад нико није одговарао.
„Након одређивања притвора Игору Поповићу, сматрам да смо дошли у ситуацију у којој је Приштина додатно ескалирала ситуацију по питању инструментализације полиције, Специјалног тужилаштва и Специјалног суда и сужавања простора за слободу мишљења и слободу његовог јавног изношења када су у питању Срби и остали неалбанци на територији Косова и Метохије. Сматрам да ћемо у будућности морати и те како да будемо опрезни јер се свако може наћи на удару члана 147, став 1, косовског закона који говори о изазивању или подстицању на мржњу и раздор по питању националне, расне, верске и друге различитости“, рекао је Кабашић за Косово онлајн.
Он указује на још једну димензију овог случаја, а то је да је притварање Поповића, који је помоћник директора Канцеларије Владе Републике Србије за Косово и Метохију, интернационализовало проблем у којем Срби са КиМ живе већ неколико година, а који је интензивиран последњих две, три године од када је Самоопредељење дошло на власт, а Џељаљ Свечља постао министар за полицију.
„Од тог тренутка имамо ситуацију да је један политички програм који је имало Самоопредељење кад су у питању Срби постао институционални притисак који институционално сужава простор на ком они живе и да је довео до креирања таквих околности и услова да ће они донети одлуку да оду са Косова. Имамо ситуацију да се кроз одлуке Специјалног суда и пресуде прави политички стандард и политички оквир унутар кога Срби могу да живе и да се организају, што је парадоксална ситуација. Све више ношење националних симбола, застава, истицање националних хероја или личности из даље или ближе историје Срба на КиМ постају инкриминисани и долазе под удар поменутог члана закона Косова“, упозорава Кабашић.
Имајући у виду да је пре две године бивши председник Привременог органа општине Звечан и бивши министар у косовској влади Иван Тодосијевић ослобођен за исто дело које се сада на терет ставља Поповићу, Кабашић каже да је Врховни суда Косова у случају Тодосијевића заузео добар, јасан, прецизан и аргументован став и да су у тој одлуци дати правци и инструкције нижестепеним судовима основним судовима, Апелационом суду, а у једном моменту и критика Специјалном тужилаштву што на један веома рестриктиван начин тумачи конкретну норму.
„Они су рекли да ће убудуће морати да се направи разлика између слободе на јавно изражавање свог мишљења и онога шта се сматра инкриминацијом тог мишљења, односно онога шта се сматра изазивањем или распиривањем националне мржње. Они се позивају на неколико одлука Европског суда за људска права и јасно дефинишу да чињенице морају да се доказују, а да израженост мишљења не мора да се доказује јер оно може бити и тачно и нетачно, може бити погрешно, може бити засновано на знању или нечијем незнању, односно да се на Косову мора се гарантовати слобода мишљења, што је предвеђено чланом 10. Европске конвенције о људским правима и грађанским слободама, а која је директно инкорпорирана и у Устав Косова, преко члана 22. Устава Косова, а која и има примат над свим осталим законима“, наводи Кабашић.
Сваки грађанин, било где у свету, па и на Косову, како додаје, без обзира да ли је Србин, Албанац или припадник неке друге националности, има право на слободу мишљења и на слободу јавног изражавања тог мишљења, јер је то гарантовно међународним конвенцијама, међународни стандард и гарантовано и Уставом Косова.
„Самим тим Срби имају право да изражавају своје мишљење. Нормално, постоји граница да се заиста не оде у неку другу страну. Провокативан говор, запаљив говор, коришћење тешких речи такође спада у јавно мишљење, али говор којим би се заиста распиривала мржња је нешто сасвим друго. Сматрам да као и у случају Тодосијевића и сада код Игора Поповића нема кривичног дела. Намера Приштине је очигледна, јер се кроз пресуде забрањује реч Метохија, па се инкриминише питање Рачка преко случаја Тодосијевића, а сада Игор Поповић одговара због помињања догађаја за који је оружана формација ОВК одговорна и што је и предмет оптужнице пред Хашким трибуналом где се суди највишим руководиоцима ОВК где је догађај из Ораховца део те оптужнице, зато им се и суди“, истиче он.
Срби, подвлачи, имају право и треба да јавно изражавају своје мишљење о различитим друштвеним темама јер то може да буде и политички став и нико нема право да их због тога позива на кривичну одговорност.
Кабашић објашњава да је члан 147 став 1 закона, који говори о изазивању или подстицању на међунационалну мржњу или раздор, комплексан и да предвиђа две радње извршења – изазивање верске, расне и националне мржње, и другу – распиривање верске, расне и националне мржње.
„И то мора да буде јавно. Члан каже ‘ко јавно изазива или распирује’, значи то мора да буде изнешено у јавности. И последњи елемент који мора да буде испуњен је да доведе до значајног ремећења јавног реда и мира. У конкретном случају, то би требало да значи да је након те изјаве Игора Поповића или у претходним ситуацијама када су у питају неки други Срби, дошло до такве повреде јавног реда да је дошло до демонстрација, протеста, великих блокада, немира или слично. Сви ови услови кумулативно морају да буду испуњени, што каже и Врховни суд у својој пресуди. Значи јавно изнешена изјава која подстиче или изазива националну мржњу и да као последицу тога има повреду јавног реда и мира. У конкретном случају тога није било. Како сам чуо од адвоката, Тужилаштво каже да је изјава Поповића знатно пореметила међунационалне односе Срба и Албанаца. Међутим, нигде нисмо видели да се то десило. Није прошло два сата од његове изјаве до момента када је лишен слободе. То нико није ни знао док Свечља није изашао у јавност, самим тим види се у каквом правном систему живимо и да Срби не могу да очекују да ће имати правично слуђење када министар полиције диктира истрагу, диктира правац у коме ће ићи или уопште судски поступак“, закључује Кабашић.
Извор: Kосово онлајн