Директор Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ Милован Бојић изјавио је, поводом 30 година од прве трансплантације срца у Србији која је урађена у овом институту, да је то подвиг који би требало проучавати и да је поносан на свој тим који је урадио нешто што ће златним словима бити забележено у историји српске медицине.
Бојић је за Танјуг рекао да је у Србији неопходно да се ради на подизању свести грађана о донорству органа, јер како је навео, увек затајимо управо ту.
„Та операција од пре 30 година је за мене најупечатљивији догађај у мом животу уопште и посебно у професионалној каријери. Јер усудити се да се изведе један такав подухват у ондашњим условима када је Србија била готово херметички затворена санкцијама и на копну, рекама, ваздуху, имати толико смелости и храбрости да се у то уђе, то је нешто што ће ме пратити целога живота. То ће код мене увек изазивати пријатно сећање и надахњивати, верујем, не само мене, него генерације доктора који долазе“, рекао је Бојић.
Оценио је да је у животу веома важно да човек има срећу да му се укаже прилика, али да мора да има и памети да је оствари и да ради како би постигао резултат.
Према његовим речима, Институт „Дедиње“ данас ради највише операција на срцу у Европи али се нажалост у Србији, заједно са Русијом и Украјином, највише оболева и умире од болести срца и крвних судова.
„Велика су улагања у српско здравство и морам да похвалим да то сада и оно некада апсолутно нема никакве везе. Данас је „Дедиње“ космички брод који апсолутно иде укорак са европским и светским кућама. У самом је европском врху. Ми данас имамо научни потенцијал, водимо рачуна о људима, ми их учимо и примењену психологију“, рекао је он.
Испричао је да на институту има око 40 свршених студената медицине са просеком 10 са којима се посебно ради и на психолошком плану и на учењу посебним вештинама и прати се њихов успех. „Када све то заврше, долазе у директорову канцеларију, формира се комисија и они полажу један ‘дедињски’ испит. Сад ћемо се потрудити да тај сертификат има европске бодове и да ако неко хоће да оде од нас, да га оплеменимо, да однесе знање“, рекао је он.
Додао је да је институт са тако селектираном екипом, постао научна институција која је привукла пажњу оних који прате светску науку и навео да клиника „Кливленд“, убедљиво најбоље бодована кардиоваскуларна клиника у свету, прати 20 научних института из области медицине у земљама Европске уније и ван ње је додала само Србију.
„Дедиње је најбоље. Ја гледам како они вребају моје лекаре и како да ми их поведу, а ја гледам како да им узмем пројекте па да их радимо у Београду и да они остану у својој земљи. И ту смо направили једну страшно велику помоћ државе у будућем Био кампусу, БИО 4, „Дедиње“ ће имати око 1.500 квадрата и ту ће људи имати простор да вежбају и на експерименталним животињама, да раде фундаменталну науку, да се везују са светским кућама“, рекао је он.
Када је реч о трансплантацији органа, истакао је да је орган лек и да би требало да схватимо да смрћу једног човека у земљу одлазе још пет-шест других људи којима би његови органи могли да помогну. Оценио је да су уложени велики напори да се број пресађивања повећа али да увек затајимо на једној ствари а то је свест о донорству органа.
„Поразан је проценат, колико фамилија одбије да да сагласност за давање органа, за оне којима је дијагностикована мождана смрт. Свест о томе морамо да развијамо сви, и медицина, и медији и црква и морамо бити у сталној кампањи за донорство органа“, нагласио је Бојић.
Извор: Танјуг