Шапат прошлих векова одзвања из витрина. Ту су – зубуни са Косова и Метохије. Тешки, шарени, богато извезени. Сваки конац у њима носи стварну причу те ова изложба у Етнографском музеју у Београду, која је, због велике заинтересованости, продужена до 12. августа, не приказује само народну ношњу већ говори о жени, породичном наследству, народу и животу који је ишчезао, али није заборављен.
„Зубун је изузетан предмет, део народне ношње који се облачи последњи, преко остале одеће. Управо због тога, он је често најдекоративнији и најлепше украшен, посебно у случајевима када је израђиван за свечане прилике, као што је, на пример, невестинско одело”, објашњава у разговору за Косово онлајн виши кустос Етнографског музеја у Београду Јелена Туцаковић.
Каже да су зубуне израђивале жене, а да су их најчешће, оне најлепше примерке, радиле девојке као део своје спреме за венчање. Израђени су од белог домаћег сукна, украшени везом, гајтаном и апликацијама од чоје. Геометризовани биљни орнаменти и разноврсни декоративни елементи сведоче о уметничкој вредности ових предмета.
Открила нам је и може ли са зубуна да се „прочита из ког дела Косова и Метохије потиче, као и у ком периоду је израђен”.
Косово онлине
„Зубуни су увек били прилагођени поднебљу из ког потичу, као и времену у ком су настали. Разлике се могу уочити и по периоду и по географском пореклу. Девојке које су их израђивале ткале, везле и украшавале то су чиниле онако како су то училе од својих мајки и бака, посматрајући их током одрастања. Шивење и израда одеће били су део женских послова унутар породице, те су се узорци, технике и мотиви преносили с генерације на генерацију. Ипак, свака од тих девојака у свој зубун као симбол уласка у нови живот, у брак и мајчинство уткала је и нешто лично, свој печат, оно што ју је чинило посебном”, прича саговорница.
Кустоскиња наводи да су изложбом ретких зубуна, који потичу од пре 100 и 150 година, желели да направе нешто што ће остати упечатљиво, нешто што ће оставити утисак на посетиоце својом раскошном лепотом.
„У Етнографском музеју у Београду чува се око 700 зубуна, од којих приближно 50 припада збирци народне ношње са простора Србије, Косова и Метохије. За ову изложбу, коју смо приредили у оквиру обележавања Видовдана, одабрали смо осам посебно вредних примерака. Реч је о изузетно реткој прилици да се зубуни изнесу пред публику, јер велика старост текстила носи ризик од оштећења. Управо зато, знајући да изложба неће дуго трајати, одлучили смо да представимо ове драгоцене и ретко виђене предмете сведочанства прошлости која се иначе пажљиво чувају у заштићеним условима депоа нашег музеја”, објашњава Туцаковић.
Она истиче да је изузетно изазовно очувати текстил, с обзиром на то да је он, за разлику од керамике, временом све фрагилнији.
Косово онлине
„Зубуни се чувају у строго контролисаним условима на стабилној температури, без присуства светлости, у посебним паковањима. Редовно проверавамо њихово стање, јер увек постоји ризик да се у њих увуче нешто што би могло да их оштети. Стално их надзиремо, бринемо о њима најбоље што можемо, са много пажње и одговорности”, објашњава наша саговорница.
Указује да је изложба због велике заинтересованости, поготово међу младима, продужена за чак више од месец дана, те ће, уместо до 9. јула, трајати до 12. августа.
„Последњих недеља примећујемо пораст броја посетилаца, посебно током лета када Београд посећује велики број туриста. Највише долазе млади, што ме посебно радује важно је да управо нове генерације, али и људи из разних делова света, имају прилику да виде део нашег богатог културног наслеђа. Препоручујем да обрате пажњу на детаље на самим зубунима, у њима се огледа невероватна виртуозност жена које су их израђивале. А најфасцинантније је то што се оне нису бавиле искључиво тиме. То нису биле занатлије које су се бавиле само ручним радом, то су биле жене које су, уз свакодневне обавезе попут сирења млека или рада у пољу, у кратким тренуцима предаха стварале права ремек-дела народне културе”, поручује кустос Етнографског музеја.
Извор: Косово Онлине
