Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је да је потребно образовни процес вратити у оквире закона и нормализовати стање како би се успоставио ред.
„Ова образовна криза је највећа криза у историји наше земље и ми морамо енергично да је решимо и успоставимо ред. Нећемо се бавити репресијом, али бавићемо се директном применом закона. Нисмо ми никакава репресивна влада, ми смо патриотски настројена влада, отворена за иновације, али желимо да се зна ред и да ова земља буде земља мира и стабилности како би могла да се даље економски развија“, рекао је Станковић за ТВ Прва.
Министар је истакао да финансијских ограничења неће бити онда када управе факултета и универзитета позову студенте да се врате у режим наставе.
„Мислим да је фер, морално и одговорно да управе факултета и универзитета на челу са ректорима свих српских универзитета, посебно Универзитета у Београду, где је стање најкомпликованије, искораче и кажу ‘ајмо студенти да се вратимо у нормалан режим рада’. Тада више неће бити финансијских ограничења која су нанета од стране државе, јер све те уредбе немају смисла ако ви радите оно што је ваш посао и на шта сте обавезани уговором који сте потписали“, указао је Станковић.
Додао је да је образовање једна од услуга која се продаје на тржишту и да због тога запослени на државним факултетима треба да поштују државу Србију јер је она њихов послодавац.
„Морамо да водимо рачуна о сваком динару. Ова обојена револуција је направила врло негативне последице по нашу економију и управо због тога се води рачуна о сваком динару, али ми смо спремни да извршимо све оно што су наше обавезе, само чекамо другу страну“, навео је Станковић.
Говорећи о дијалогу између ректора Београдског универзитета и премијера Ђура Мацута, рекао је да је Министарство просвете учествовало са решењима која су омогућила да се реализују пријемни испити на факултетима.
„Постигнут је договор око квота у ком смо учествовали са практичним решењима која су омогућиае да се реализује пријемни испит. Потписао сам лично и помоћнику за високо образовање Александру Јовићу дао сугестију да направи стручно упутство за спровођење пријемног испита. Остаје још само организација пријемног испита, а не видим зашто се ово даље распламсава и траје јер је јасно да политичког епилога који је жељен нема“, рекао је Станковић.
Оценио је да правосудни органи дају велики попуст студентима у блокади у име права и слобода, што, како је истакао, омогућава рушење грађанског права и мира у земљи.
Станковић је рекао да ректор Београдског универзитета Владан Ђокић промовише себе као политичког лидера и користи кризу на универзитету како би себе промовисао.
„Његов ангажман не могу да видим као академски јер је он дан након што је направио договор са Мацутом у конструктивном дијалогу, држао конференцију за штампу у Бриселу где напада Министарство просвете и критикује акутелну власт. Мислим да он ствара платформу за председничке изборе, окупља људе који мисле као он, а криза на универзитету је политичка платформа јер се он зумира као симбол отпора власти“, навео је Станковић.
Додао је да Ђокић користи кризу на универзитету као платформу за своје деловање, јер, како је навео,без кризе на универзитету Ђокић је државни службеник који координира рад свих факултета, окупља декане и осмишљава планове студирања, а са кризом добија простор да се наметне као политички лидер.
„У свему томе нестали су опозициони лидери, њих више нема. Сад се само се прича о ректору Ђокићу јер је зумиран и користи кризу да је дифузно пренесе на друге делове образовног система“, казао је Станковић.
Он је нагласио да неће дозволити да након нормализације стања дође до поновних нестабилности. „Ја се тога бојим, али даћу све од себе, сву своју енергију, разум и посвећеност да се тако нешто не догоди јер мислим да Влада Србије треба да ради на томе да ојачамо универзитет и нормализујемо стање, да образовни процес вратимо у оквиру закона, успоставимо међународну сарадњу и вратимо наставу и науку тамо где јој је место“, навео је Станковић.
Oценио je да је за бољи академски живот у Србији потребно успоставити режим конкуренције и да грађани одаберу да ли ће поверење дати државним или приватним институцијама.
„Ми треба да иновирамо аутономију универзитета, да јасно разграничимо ста су управљачка права и коме она припадају, а нормално је да припадају ономе ко је оснивач и финансијер. Потребно је и да у оквиру тих права део договорности преузме академска заједница и да онда кад људима од струке и науке припадне аутономија они дефинишу како ће одређене научне области бити артикулисане у предмете који се предају на факултетима“, рекао је Станковић.
Извор: Танјуг