Питање правног положаја Српске православне цркве није могуће решити између власти у Приштини и СПЦ из великог броја разлога, због чега сматрамо да је најбоље ово питање решити или у оквиру договора Београда и Приштине, с обзиром да је питање правног положаја СПЦ стављено на дневни ред дијалога, или неком врстом међународних гаранција за правни положај Српске православне цркве, изјавио је Александар Радовановић, правни саветник Епархије рашко-призренске.
Те гаранције би, како додаје Радовановић, у било ком од ова два случаја морале да буду чврсте, са механизмима заштите од непоштовања договореног.
„Имамо искуство из претходне две и по деценије да се оно што зависи од косовских институција често не спроводи на терену. Поред тога, гаранције су нам потребне и да се одредбе које се тичу нашег правног положаја не би могле мењати, као што се десило са одредбама Ахтисаријевог плана, на основу ког је Приштина добила бројне погодности, али је касније најважније гаранције за СПЦ једноставно избацила из свог правног система“, каже Радовановић за Косово онлајн.
Епархија рашко–призренска позвала је 3. јула да се питање правног положаја Српске православне цркве на Косову што пре узме у разматрање, јер је, како је тада наведено у саопштењу, свима јасно да од решавања тог питања, добијања посебних и међународно гарантованих права, зависи и њен опстанак на овим просторима.
На питање колико је реално да Приштина пристане да се бави положајем СПЦ у дијалогу или мимо њега, Радовановић каже да о вољи Приштине не може да се спекулише.
„Али сматрамо да би уз довољну вољу међународне заједнице ово питање морало да се нађе на столу. Овде се ради о очувању културне, историјске и духовне баштине која је стара неколико векова, и верујемо да цивилизоване земље међународне заједнице морају да имају слуха за њену заштиту и унапређење. А заштиту и унапређење наше културне баштине нико не може да ради боље од нас, који се о тој имовини старамо већ неколико векова. Што се тиче саме Приштине, иако неки можда и не виде ситуацију таквом, решавање правног положаја Српске православне цркве користи и Албанцима, у смислу изградње једног бољег, отворенијег и толерантнијег друштва. Такво друштво је боље за живот за све грађане“, навео је правни саветник Епархије рашко-призренске.
Осим имовине СПЦ, која је свакако битна, Радовановић указује да је потребна и заштита идентитета светиња.
„Нама је потребна заштита наше историје, заштита од било какве експропријације, пуно право да се стара о реконструкцији, обнови и одржавању наших светиња, могућност да се сами старамо о представљању наших споменика културе, као и један општи оквир који би нам омогућио да можемо нормално да живимо и да напредујемо. Битно је поменути да смо ово имали до 2012. године, у склопу међународних гаранција које су биле део косовског устава, али нам је већина ових права одузета тадашњим реформама, и никада није враћена, и поред уверавања да се ништа у правима Српске православне цркве неће изменити. Као што сам већ поменуо, тако нешто би било од користи свима, без обзира на нацију, веру или било који други идентитет који би неко могао да има“, каже Радовановић.
Са друге стране, како напомиње, ако остане оваква ситуација, у којој се СПЦ све више спречава да се брине о својим светињама и о својој имовини, то је лоше и за цркву и за власти у Приштини.
„Дубоко верујемо да никоме није од користи да буде представљен као систем који дискриминише једну древну верску заједницу, или као систем који би да преузме туђе споменике културе и промени им и историју и идентитет. Уколико то схвате и власти у Приштини, верујемо да ће бити лако пронаћи начина за суживот, као што је и било неколико векова раније“, закључује правни саветник Епархије рашко-призренске.
Извор: Косово онлајн
