Министарка за заштиту животне средине Сара Павков изјавила је да је због броја пожара на територији наше земље у претходних месец дана било алармантно стање, али да је за сада ситуација под контролом јер су пожари, како каже, у највећој мери локализовани.
„Желим да изразим захвалност Министарству унутрашњих послова односно Сектору за ванредне ситуације и сви ватрогасним службама које су биле у пуној приправности претхнодних месец дана“, рекла је Павков за К1 наводећи да је било више од 1.000 пожара који су пријављени на депонијама.
Истакла је да је од јуна до данас било 2,5 пута више пожара у односу на претходну годину. „Да ли је то само утицај негативних климатских промена, односно високог температурног скока у једном континуираном периоду или је у питању и људски фактор, то ће надлежни органи детектовати у наредном периоду“, рекла је Павков.
Она наводи да је материјална штета од пожара немерљива за саме грађане, али и да је велика штета нанета шумском екосистему. Пожар је према њеним речима, на планинама Радан, Велики Јастребац, Каменој Гори и Маљену, захватио четинарске врсте.
„Оне су врло незгодне када дође до пожара зато што сама шишарка може да букне и да са једне тачке пређе неколико стотина метара приликом пожара и да нанесе штету и на другим локалитетима који су блиски“, рекла је Павков и додала да „Србијашуме“ треба да крене у израду санационих планова како би се проценила настала штета и одредили даљи кораци.
Павков је рекла да је тешка ситуација била у Лозници где је, како је истакла, за четири дана заједничким снагама локализован пожар и додала да је у гашењу пожара свакодневно било нагажовано више од 80 припадника ватрогасних служби, добровољних ватрогасних јединица, јавно-комуналних предузећа из Лознице и околних општина.
Навела је да су пожари мањег капацитета били на депонији у Новом Саду и у локалним самоуправама испод планине Радан где је паљена стрњика.
Павков је апеловала на грађане и пољопривреднике да не пале стрњику и зеленило у својим двориштима, нити било шта што је близу дивљих депонија и природних екосистема. “Један опушак може да доведе до немерљиве штете“, рекла је Павков.
Говорећи о ситуацији у Крагујевцу где је, такође, било пожара на депонијама, Павков је рекла да је много инвестирано у том граду и подсетила да су пре три године замењени котлови на мазут и да је читава енергетика у том граду прешла на гас што је, како је истакла, врло значајно за квалитет ваздуха.
Ресорно министарство ће, како Павков каже, први пут покренути анализу педолошких профила. „Да бисмо могли да знамо на тим локалитетима где је дошло до великих пожара, које врсте у наредном периоду треба додатно унапредити што се тиче шумских екосистема, које су отпорније на потенцијалне пожаре и које су отпорније на климатске промене. То је у сагласности и са новом регулативом Европске уније, односно са Законом о обнови природе, који је на снагу ступио прошле године“, навела је Павков.
Законом о заштити природе, према њеним речима, радиће се на иновирању више сегмената. „По први пут видећемо на који начин се делује са инвазивним врстама, устоличићемо део који се тиче резервата што је значајано за Студеницу, Голију и Горње Подунавље. Покушаћемо да интегришемо део који се тиче инспекције и једна од мера биће заштита полинатора, што до сада није обухваћено ниједним законом. То се пре свега односи на пчеле и бумбаре“, рекла је Павков.
Нажалост, како каже, немамо дефинисано како се на нивоу државе спроводи заштита тих врста. „Ми имамо стручњаке у нашој држави из академске заједнице који већ дефинишу на нивоу ЕУ стратешка документа у овој области. Ја се надам да ће они приступити и радној групи како могу и нашу државу да ставе управо на такву платформу, да будемо једини од пионира који ће да спроводе конкретне мере за заштиту ових можда и најугроженијих врста“, казала је Павков.
Павков је рекла да почиње санација пепелишта, као последице коришћења мазута и навела да ће се пепео користити у грађевинској индустрији. “На тај начин показујемо да циркуларна економија у Србији функционише јер ће се од тог пепела правити цементни клинкери. Што се тиче депоније, у комуникацији смо са Министарством грађевине, саобраћаја и инфраструктуре, јер је тај пројекат планиран да се реализује кроз програм Чиста Србија“, рекла је министарка.
Нагласила је да је, када је реч о депонијама у Србији, најважније да се у наредном периоду ради на превенцији и додала да се паралелно граде регионални центри за управљање отпадом и да се ради санација дивљих и несанитарних депонија.
Извор: Танјуг
