Расељени Срби из Крајишта код Липљана, који су 1999. године протерани из својих домова, окупили су се данас у оскрнављеној сеоској цркви светих врача Козме и Дамјана како би обележили храмовну славу.
У колонама и под полицијском пратњом Срби су из Липљана кренули у родно село како би обележили данашњи празник Свете Враче и посетили гробове својих најближих који су зарасли у коров.
Међу њима је и Милорад Недељковић, који је са осталим мештанима протеран из Крајишта 1999. године и од тада сваке године за празник долази да посети родно место.
„Када је почело повлачење војске имали смо два сата да се спремимо и одемо, али где да одемо? Нисмо имали где да одемо. Са малом децом, од три и годину дана, отишли смо у Србију, где нас је пут одвео“, рекао је Недељковић.
Он истиче да у Крајишту више нема Срба, те да се захваљујући Црквеној општини Липљан сваке године на овај дан окупљају и да се тај моменат заједништва не мери ни са чим.
„Да посетимо наш храм, наше село, наше гробове. Ту ми је сахрањена мајка. Дођемо, да се окупимо, да не заборавимо где смо рођени. Јако сам захвалан и јако се добро осећам када видим храм, наше људе са којима сам одрастао. Пуно ми је срце, када одем одавде продужим живот за годину“, додао је он.
Марина Недељковић сада живи у Лапљем Селу и, како каже, увек се радо враћа месту где је родила двоје деце.
„Радујемо се што долазимо овде за празник. Ми смо 1999. године протерани, расељена лица. Овде нас радује овај празник, дођемо, видимо се са рођацима, нашим сељанима. Осећај је јако леп. Доћи у цркву, село…, неописиво је лепо. Овако не можемо да дођемо, али за овај празник је стварно јако лепо“, рекла је Недељковић, додајући да није никада одлазила са Косова и да не планира.
Радица Станковић наводи да је за њу посебно емотивно што је после дуго година посетила Крајиште и да је срећна и тужна истовремено.
„После дуго година, пресрећна сам. Емоције су присутне, прелепо је. Одавде сам отишла пре 25 година, била сам у Урошевцу, сада живим у Митровици“, рекла је она.
Липљански парох, отац Драгиша Јеринић, захвалио се свима који су данас дошли у Крајиште, упркос томе што, како је рекао, православних верника нема у окружењу.
„Благословен сваки који је нашао за сходно да поднесе једну малу жртву и да се потруди да данас дође на ово свето место. Иако изгледа безазлено, ипак није, доћи овде где у ширем окружењу нема православних душа. Хвала свима који се потруде да изблиза или из далека, дођу да се у овој древној светињи помолимо Господу, помолимо светим заштитницима светог храма, светим бесребреницима, светим лекарима Козми и Дамјану. Господ пружа утехе, снаге, а помолисмо се за здравље свих оних присутних, свих путника, свих намерника и свих оних који су у мислима са нама, који нису могли да буду са нама, али су у молитвама са нама и моле се за лично здравље, здравље својих породица, за напредак свих, за напредак ове светиње, својих породица“, рекао је отац Драгиша.
Додао је да се овим чином свима даје на знање да Срби нису заборавили ову светињу.
„Једно по једно, обнављајући ми прво себе, а онда и свима онима око нас дајемо на знање да нисмо заборавили ову светињу, да се колико год можемо трудимо око ње, и да ћемо захваљујући Богу, а затим захваљујући и благодарећи и заштитницима ове свете куће, светим лекарима, дочекати време када ће нас Бог удостојити да ово приведемо својој намени, да овде изградимо и свети престо и иконостас, и да наставимо и ми и сви наши потомци, деца, даље унуци и све надаље, да се молимо у овом светом месту, у овом храму, благодарећи Богу што је нама и ова смутна времена дао разума и снаге да не заборавимо“, рекао је он.
Данашњи празник Светих Врача у Крајишту је протекао мирно, за разлику од прошле године када су расељени Срби затекли цркву оскрнављену натписима „УЧК“, док је литургију ометала гласна музика и песме у којима се помиње један од вођа ОВК Адем Јашари, уз гласна добацивања из околних кућа.
У Крајишту је некада живело око 25 српских породица, а њихове куће су након протеривања 1999. године спаљене.
Извор: Косово Онлајн
