Директор Европског института за истраживање тоталитаризма и Холокауста Карлос Васкез оценио је у разговору за Косово онлајн да је ситуација са српском заједницом на Косову „и даље деликатна и дубоко забрињавајућа“ и да је из европске перспективе јасно да свака национална заједница мора да ужива пуне гаранције права, достојанства и безбедности.
Пише: Ђорђе Баровић
„Ситуација српске заједнице на Косову остаје деликатна и дубоко забрињавајућа. Историјске тензије нису превазиђене, а међусобно неповерење наставља да подстиче атмосферу искључености, што је веома важно питање, и рањивости. Из европске перспективе, свака национална заједница мора бити у могућности да живи са пуним гаранцијама права, достојанства и безбедности. То је веома важно“, изјавио је Васкез.
Шпански историчар је нагласио да је „неприхватљиво да на Косову и даље постоје епизоде насиља или дискриминације“ над српском заједницом, али и да је опасно што се „чине напори да се омета очување културног, верског и језичког идентитета“.
„Неприхватљиво је да и даље постоје епизоде насиља или дискриминације, или да се чине напори да се омета очување културног, верског и језичког идентитета. Косово неће моћи да се консолидује као истински демократска држава док његове институције ефикасно не заштите све мањине, укључујући српску, ромску и друге рањиве заједнице“, истакао је Васкез.
Упитан да ли ће Шпанија променити свој однос према признању Косова и шта би могао да буде кључан фактор да се то и догоди, Васкез каже да је то – немогуће.
„Ово питање је лако. У питању је наша унутрашња политика. Веома је важно у случајевима признања неке државе поштовати међународно право. У овом случају није могуће да Шпанија призна Косово као државу у ситуацији каква је сада“, прецизирао је он.
Коментаришући позицију Европске унију у дијалогу Београда и Приштине, али и чињеницу да највећи број земаља признаје Косово, професор Васкез каже да су у питању „различити интереси“.
„Различити интереси нису исти за целу Европу. Зато морамо да заиста разумемо ситуацију, све државе Европе, око позиције Косова. У овом тренутку то није лако, али сигурно ће доћи до помака уколико Косово схвати нужност стварних политичких промена. После тог момента можда ће и државе ЕУ променити своје мишљење у вези Косова“, навео је Васкез.
Јачање деснице широм ЕУ тумачи као феномен који није једноставно објаснити.
„Можда то није само унутрашња политика Европе. Можда је то и спољна политика, али без Европе. То није једноставно“, сматра овај историчар.
Уверен је да успон крајње десничарских покрета одражава и ширу „политичку и културну кризу“.
„Ове странке често експлоатишу страх, ксенофобију и националистички понос како би поткопале демократске вредности. Посебно је алармантно када ови дискурси успеју да продру у мејнстрим политику, нормализујући реторику која би требало да буде незамислива у демократским друштвима. Не можемо себи приуштити да ово третирамо као уобичајену ствар“, истиче Васкез.
Говорећи о историјском ревизионизму широм ЕУ, а посебно на Западном Балкану Васкез поручује да то није добро.
„Историја има само један пут. Сада је много тензија, много нових политика из различитих делова, држава Европе. Због тога морамо да их променимо, посебно када је реч о покушајима ревизије историје. У овом тренутку је апсолутно потребна промена позиција како би људи схватили праву истину о кључним тачкама историје. Али, тренутна ситуација уопште није добра“, упозорава Васкез.
Извор: Косово Онлине