„Четкица је моје најјаче оружје, њоме браним правду. Уметност, баш као и огледало, рефлектује оно што јесмо, али и све оно чему тежимо. Ова изложба је део отпора према забораву и нестајању“.
Спутњику уступио Никола Живић
Централни рад Милице Костић, слика „Венац“, откривена је испод црвеног платна, попут монументалног споменика, јер она то заправо и јесте.
Sputnik / Сенка Милош
„Најважније је препознати за живота вредност и величину нечију. Надам се да се неће десити да Миличине слике оду у свет, а да онда трагамо за њима, већ да ћемо се потрудити да остају овде, не само на Косову и Метохији“, рекао је на отврању изложбе игуман манастриа Свети Роман, отац Николај.
Спутњику уступио Никола Живић
„Прстен сам сликала подсвено, можда зато што сам имала проблем са везивањем, што сам отишла од куће“
Sputnik / Сенка Милош
Венац исплетен од јаких жена
Тако су се на изложби нашли и портрети његових претходника, игумана манастира Свети Роман, савршено пренета снага карактера оних који су се за правду борили молитвом.
Светло које открива и милује
У природно – математичкој гимназији Милица Костић се спремала за медицину, али је у последњем тренутку схватила да заправо жели да црта и слика, јер то ради одувек. Ликовну академију завршила је у Нишу, а онда се вратила на своје Косово, јер тамо је све што воли, њена суштина и снага.
„Аутопортрет са кубуром“ © Фото : Спутњику уступио Никола Живић
„Добро сте приметили, у питању је барокно светло, један извор светлости. Барокни уметници и мајстори користили су углавном природна светла. Ја сам за ову слику користила позоришна, жене су ми позирале на позорници, на којој и вежбају. Лица су одрађена у мало другачијем маниру, више сам ушла у детаље, док сам гардеробу осликавала комбинацијом више техника“, објашњава ауторка монументалног дела „Венац“.
Прстен као симбол везивања
На свим сликама је уочљиво богатство детаља којима обилују ношње Косова и Метохије, посебно накита. „Уживање је представити ту лепоту“, каже сликарка, одговарајући на питање зашто је и на другим сликама користила прстен, као неизоставан детаљ на портретима жена.
„Док сам радила, о томе нисам размишљала, сада видим да сам и на сликама које су настале на четвртој и петој години академије сликала прстен, на слици „Похлепа“ где је фигура својим избезумљеним погледом усмерена ка посматрачу и милује прстен, преко пута ње је „Нада“, остављена невеста која такође држи прстен. Сликала сам га подсвено, можда зато што сам имала проблем са везивањем, што сам отишла од куће. Нисам могла да прихватим одвајање, желела сам на Академију у Косовској Митровици“.
Изложба „Огледала постојања“ у Малој галерији Дома војске отворена је до 26. јула © Фото : Спутњику уступио Никола Живић
Битка која се води непрекидно
„Огледала постојања“ је дефинишу. На својој првој београдској изложби представила је, каже, све оно што је пратило, сва своја изучавања, посебно психологију портрета. Сви су снажни, али жене предњаче, оне су снага која одржава равнотежу у космосу, посебно њеном, на Косову.
Млада ауторка додаје да њене хероине нису идеализоване, оне живе дух овог времена.
Богатство детаља открива богатство ношње Косова и Метохије © Sputnik / Сенка Милош
Традиција је да нас учи
Јаке жене стоје стамено и данас на Косову и Метохији, поручује уметница, као и да се не може избрисати наше културно наслеђе. Она га „пресликава“ за будуће генерације. Многи је због тога већ пореде са нашим највећим сликарима:
Лепоту њеног израза и снагу жена Косова , „Огледала постојања“, у Малог галерији Дома војске у Београду могуће је видети до 26. јула.
Извор: Спутник