Фабрика алата “Иво Лола Рибар” у Газиводама, општина Зубин Поток, после две деценије припрема се за почетак производње. Уместо алата, производиће трафостанице – потврђено је за Алтернативну и Зубин Поток ИНФО из Косовске агенције за приватизацију.
“Фабрика је дата у закуп предузећу Елецтро Плус сх.п.к..” – навели су.
Према јавно доступним информацијама, ради се о предузећу из Вучитрна, које је такође званични представник турске фирме Елсан за Косово. Елецтро Плус снабдева и КЕДС трафоима марке Елсан.
Прецизирају да је фабрика некада производила алат и сличну опрему, а да ће сада производити “трафостанице”, док се фирма којој је фабрика изнајмљена бави “поправком различитих трафостаница”.
“Започела је пројекат производње трафостаница, први те врсте у региону” – навели су такође.
“Након дугог периода нефункционисања фабрике, сада је добра прилика да се фабрика оживи и постане једно од ретких места за производњу трафостаница на Балкану и у Европи. Ово би могло створити могућности запошљавања за становнике Зубиног Потока и могло би оживети индустрију у том крају” – оценили су у одговору.
Да се фабрика припрема за рад, било је јасно данима уназад. Грађани су нас контактирали са информацијом да се уређује двориште, али и рашчишћава унутрашњост објекта.
Дан раније настао је и снимак који објављујемо, а на којем се види да се заиста и извођени радови у дворишту, те да више нема шибља, грања и растиња које је претходно обрасло.
Бивши директор сумња у праве намере
Фабриком “Иво Лола Рибар” у Зубином Потоку руководио је у периоду од 1995. до 1999. године Ненад Радосављевић.
У изјави за Алтернативну и Зубин Поток ИНФО појашњава цео процес гашења фабрике, који је почео бомбардовањем.
“Те 1999. је бомбардована менза и комерцијални ресторан, као и биоскопска сала у оквиру нашег комплекса. Тада више нисмо могли да снабдевамо мензу, нисмо имали објекат, онда сам одлучио да одем до генералног директора у Београд и тражио од њега да ме разреши дужности и да ми неку другу позицију. Ово више нисам могао да радим”, каже Радосављевић.
Потом је, како појашњава, постао представник фабрике “Иво Лола Рибар” за јужну Србију и Косово.
“Други човек је доведен да буде директор који није успео да се снађе, због тога шта је престала сва комуникација са термоелектранама на Косову и површинским копом Обилић за које смо највише радили (снабдевали, прим. аут.). Посао није могао више да се добије и онда су се све више смањивали капацитети и на крају се фабрика угасила, отприлике 2005-2006. године. То више није могло да функционише”, појашњава Радосављевић.
За машине које су у фабрици остале након затварања каже да су у добром стању, али да оне нису погодне за производњу за коју се определио нови власник.
Појашњава да је реч о струговима, глодалицама, дубоким казанима за термичку обраду…
“Та њихова врста производње уопште нема никакве везе са овим што смо ми иначе радили. Фабрика се иначе звала ‘Фабрика алата Зубин Поток’, а оно што они хоће – да праве трафостанице, то су вероватно металне конструкције и све што иде уз то. То нема никакве везе са тим машинама (у фабрици, прим. аут.), наравно, користе се неки делови, али то није та врста производње”, наглашава наш саговорник.
Радосављевић сматра и да је главни интерес да се објекат фабрике узме, а не да се, како каже, ревитализује производни процес.
“Није искрена намера, него једноставно, дајте нам објекат, то је вероватно за мали новац и добијате пословни и радни простор и то је то”, додаје Радосављевић.
Извор: Радио Митровица север/Алтернативна