Амбасадор Србије у САД Драган Шутановац изјавио је да је Србија, као земља која настоји да оснажи своју енергетску безбедност и позицију у региону, направила важне кораке у правцу стратешког усмеравања енергетске политике и истакао да у том контексту, сарадња с међународним партнерима попут САД, ЕУ и глобалних финансијских институција – постаје кључна за дугорочну стабилност и одрживи развој.
Шутановац је истакао да је потписивањем Споразума о стратешком партнерству са САД, Србија послала јасну поруку о својој намери да гради разноврстан, отпоран и модернизован енергетски систем уз оцену да тај споразум не представља само политички сигнал, већ основу за конкретну сарадњу у областима као што су обновљиви извори, напредне технологије, складиштење енергије и критичне сировине.
“У тежњи ка енергетској осамостаљености и смањењу зависности од ограниченог броја спољних извора, Србија се све више ослања на диверзификацију извора снабдевања енергијом, убрзано развијајући и обновљиве и гасне пројекте, али и унапређујући енергетску ефикасност и дигиталну инфраструктуру“, навео је Шутановац у ауторском тексту за “Политику“.
Истакао је да је у савременом свету енергија постала много више од техничког ресурса – она је темељ економског развоја, ослонац технолошког напретка и, све чешће, питање националне безбедности и додао да је нови статус енергије као стратешког ресурса био у фокусу недавно одржаног форума „Global Energy“ Атлантског савета у Вашингтону, који је окупио кључне актере из области политике, индустрије и науке.
“Кључна порука форума била је јасна: без доступне, стабилне и чисте енергије савремено друштво не може да одговори на изазове који долазе из дигиталне, климатске и геополитичке сфере“, навео је Шутановац.
Указао је да раст глобалне потрошње енергије у последње три деценије прелази 60 одсто и да се очекује да ће до 2050. године потребе порасти за још најмање трећину, као и да је тај раст подстакнут не само порастом становништва и урбанизацијом већ и ширењем дигиталних технологија.
“У том контексту, како је истакнуто у Вашингтону, питање технолошке конкурентности постаје истовремено и енергетско питање. Док развијене земље покушавају да унапреде енергетску ефикасност, многе економије у развоју и даље зависе од фосилних горива. Истовремено, застарела електроенергетска инфраструктура у многим деловима света представља реалну препреку даљој транзицији“, навео је Шутановац.
Додао је да је на форуму изнет податак да више од 2.600 гигавата планираних капацитета чека да буде прикључено на мрежу и да разлог чекања нису техничка ограничења, већ регулаторни застоји и дуготрајне процедуре које не прате брзину иновација. Како је навео, у том контексту, обновљиви извори енергије више нису само климатска потреба – они постају ослонац енергетске стабилности, а хидроенергија је истакнута као стуб који омогућава балансирање мреже и даје сигурност у моментима кад соларна и ветроенергија не могу да обезбеде континуитет.
Шутановац је навео да соларна енергија, данас најбрже растући енергетски извор у свету, све више постаје економски конкурентна и приступачна, као и да се њена пуна вредност остварује тек кад је подржана напредним системима за складиштење енергије.
“Ветроенергија, посебно у брдско-планинским областима, показује изузетан потенцијал, а примери из југоисточне Европе, укључујући ветропаркове у Србији, указују да постоји чврста основа за регионални искорак“, навео је Шутановац.
Додао је да се све више поново разматра и улога нуклеарне енергије као извора који обезбеђује високу стабилност и ниске емисије, као и да се нуклеарна енергија све чешће препознаје као неопходан део енергетског система који може да обезбеди базно оптерећење у мрежи заснованој на променљивим обновљивим изворима. Навео је да према подацима Међународне агенције за атомску енергију, више од 30 земаља активно ради на развоју или проширењу својих нуклеарних капацитета као дела стратегије декарбонизације.
Указао је да критични материјали, попут бакра, никла и литијума, чине невидљиву, али кључну компоненту сваке енергетске транзиције, као и да се литијум све више препознаје као стратешки ресурс без којег енергетска транзиција остаје некомплетна.
“Кључ лежи у паметној експлоатацији и равнотежи између економских користи и очувања животне средине. Регионални примери, такође, пружају охрабрујуће сигнале. У Србији, соларни парк у Долову и ветропарк ‘Чибук 1’ већ доприносе стабилности мреже и смањењу емисија. Планови за РХЕ ‘Ђердап 3’ поново су активирани у сарадњи с међународним партнерима, што би, уколико буде реализовано, представљало један од највећих пројеката хидроенергетике у југоисточној Европи“, рекао је Шутановац.
Додао је да је све израженији интерес глобалних инвеститора за изградњу капацитета за складиштење енергије у Србији, укључујући и развој батеријских система великог капацитета.
Шутановац је оценио да закључци са форума у Вашингтону не остављају много простора за пасивност и да енергетска будућност више није ствар избора, већ нужности.
“Кључни елементи успеха – стабилни извори, паметна мрежа, складиштење, материјали и дигитална ефикасност – морају бити повезани у целовит, интегрисан систем. За скептике, најубедљивији аргументи не леже у политичким паролама, већ у чињеницама: свет у којем технологија убрзано расте мора имати енергију која то може да испрати. А та енергија мора бити чиста, поуздана и њоме треба рационално управљати“, закључио је Шутановац.
Извор: Танјуг