Политиколог Огњен Гогић каже за Косово онлајн да обећања ЕУ и САД, као гаранта у дијалогу, да неће бити хапшења Срба који су били на баракадама 2022. године представљају само једну у низу ствари које су у дијалогу обећане, а нису спроведене. Та обећања и гаранције, сматра он, сада вероватно не значе пуно, нити важе, јер је пропуштено да буду уведене у правни поредак Косова.
„Обећање лудом радовање. Када се дају такве гарантије оне морају што пре да се преточе у неке правне норме. И раније на овим просторима, када су били оружани сукоби, на пример, даване су гаранције у смислу опште амнестије за учешће у оружаним побунама, али су се онда, рецимо, особе процесуирале за кршење људских права, за неке тешке злочине или прекршаје које су чинили. Могла је да постоји, рецимо, општа амнестија од кривичног прогона за учешће у барикадама и да надлежне институције на Косову усвоје неки правни акт којим би ту гаранцију дале. Све мимо тога, како се показало, је празно обећање“, наводи Гогић.
Истовремено каже да је упитно у ком облику су гаранције дате, јер да су дате писаним путем вероватно би постојао документ и вероватно би међународна заједница још раније договорила са Владом Косова да се уведу у правни поредак Косова.
„Овако, нема никога у међународној заједници ко ће сада рећи да се противи томе што правосудни органи покрећу одређене поступке, јер би то могло да значи да се мешају у рад правосуђа. Не може се очекивати од њих да сада траже заустављање покренутих поступака, када је до њих већ дошло. Те гаранције је требало искористити раније, да би Косово благовремено донело неке акте којима би се ова ствар ставила ад акта“, каже Гогић.
Он напомиње да има јако пуно неиспуњених обећања ЕУ и САД као гаранта дијалога да би се ове гаранције посматрале изоловано од свега тога.
„Све то скупа показује немоћ њих као медијатора. Они су овде наступали као медијатор који може да обезбеди извршавање преузетих обавеза, а то се није десило“, подвлачи наш саговорник.
Мимо неиспуњених обећања за учеснике протеста на барикадама, и друга дешавања на Косову, напомиње, указују на озбиљна кршења људских права.
„Институције Косова, пре свега полиција, озбиљно нарушавају правни поредак Косова, правну сигурност и крше људска права. То је сада много озбиљније питање које треба да се интернационализује. Србија би требало да отвори то питање путем дипломатских канала што билатерално са појединачним државама, што кроз међународне организације које се баве људским правима. Овде се спроводи институционално правно насиље јер се арбитрарно интерпретирају закони и злопотребљавају овлашћења да би се кршила људска права. То је питање које је толико озбиљно да превазилази и питање ових гаранција“, каже Гогић.
Извор: Косово Онлине