Научни сарадник Института за српску културу у Лепосавићу Петар Ристановић оценио је да је Видовдан постао темељ српског националног идентитета који је „физички и метафизички везан за Косово“.
„Видовдан је много више од дана сећања на Косовски бој, то је суштински дан који је постао темељ српског националног идентитета. Сећање на Косово је нешто што је окупљало Србе кроз векове када нису имали своју државу, када нису имали другу идеју која их је окупјала. Певајући о Косову, о паду српске средњовековне државе, о косовском боју, о косовским јунацима и косовском завету, Срби су се окупљали око исте идеје, делили исти сет веровања, исте моралне поруке и тако се очували као једна национална заједница. То је било језгро из кога су се у 19. веку Срби формирали као модерна нација“, изјавио је Ристановић за Косово онлајн.
Додаје да ће Срби „празновати Видовдан свиђало се то Албанцима или не“.
„Проблем за Албанце је што је Видовдан физички и метафизички везан за Косово, за идеју Косова, Косовски завет. И самим тим симболише српски идентитет Косова. А, Албанци се деценијама уназад труде да избришу све трагове српског идентитета и да инсистирају на томе да Косово одвајкада има искључиво доминантно албански идентитет с чиме на неки начин желе да докажу право на државност Косова, односно да оно треба да припада Албанцима или чак некој уједињеној албанској држави“, нагласио је Ристановић.
Уверен је да забрана истицања српских застава током Видовдана није случајна и да је то јасан вид репресије који је већ очигледан на северу Косова.
„Пре само неколико дана био на северу Косова и приметио да српских тробојки практично нема. Север Косова је био познат по томе што је практично на свакој бандери, на кући, на јавним установама била окачена и српска тробојка, било је низ графита са националном тематику. Тробојке су уклоњене, графити су прекречени. То је један вид репресије“, сматра Ристановић.
Истиче парарелу са покушајима Албанаца да осамдесетих година прошлог века, у време СФРЈ промовишу албанску заставу као своје национално обележје, што је тадашњим законима било кажњиво.
„Албанци су се томе жустро противили и буквално су то дигли на ниво физичког опстанка Албанаца. Били су спремни да своју заставу, право на њено истицањем бране животима и масовним демонстрацијама. Ево, 40 година касније Албанци забрањују Србима да имају право да истичу своја национална обележја. Мислим да је то шире питање од Видовдана и да је то још један у низу примера где Албанци буквално покушавају да негирају фактички присуство Срба на Косову и српски идентитет покрајине“, уверен је Ристановић.
Из низа историјских догађаја везаних за Србе који су се одиграли баш на 28. јун издваја 600 година од Косовског боја на Газиместану.
То је, сматра, асоцијација за почетак краја Југославије, али бројне несреће кроз које је српски народ прошао на крају 20. века.
„Можда је прва асоцијација, поготово за људе старије генерације, онај Видовдан када је Слободан Милошевић одржао митинг на Косову јер је то, у некој општој култури, то постала једна асоцијација на почетак краја Југославије, али и бројних несрећа које су, деведесетих, задесиле српски народ, бројних пораза који су уследили. Дан који је био замишљен да буде величанствен скуп којим је требало да се обележи једна врста српске победе, постао је касније симбол пораза“, сматра Ристановић.
Извор: Косово онлајн