Асистент на Катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Лука Јовановић изјавио је да Видовдан представља „основу српског идентитета“ у коме су спојене религијске, историјске и националне компоненте српског народа.
„Видовдан представља један од централних празника у српској прошлости. Заправо, слободно можемо рећи да представља основу српског националног мита, основу српског идентитета у којем су спојене религијска, историјска и национална компонентна српског народа“, рекао је Јовановић за Косово онлајн.
Подсећа да Срби памте Видовдан по више значајних догађаја који у Средњем веку добијају своје средиште.
„Иако је најпрепознатљивији Видовдан из 1389, сматрам да треба напоменути да Видовдан у Средњем веку има значајно средиште као народни и црквени празник који је те 1389. добио једну националну конотацију, јак национални печат огледан управо у Косовској битци, у том сукобу на пољу косовском између снага кнеза Лазара и снага султана Мурата“, објашњава Јовановић.
Додаје да се цео мит, заправо вишеслојна прича о кнезу – светитељу и страдалнику, симболичном месту борбе и једном јунаку који је жртвовао себе зарад победе и сигурности свог народа – препознаје се и основни хришћански мотив о Христосу који се жртвовао зарад човечанства.
„Сав тај мит је обликовао каснију историју српског народа, пре свега огледано у 19. веку, у националном буђењу, у прављењу нове државе где од 1804, па до све до 1918. тежи се једном циљу, односно ослобођењу и уједињењу српског народа где је главни циљ – освета косовских јунака, како се тада говорило“, каже Јовановић.
Објашњава да је један од митова да је са Косовским бојем пропала и српска државност. „Она није пропала 1389. Наставила је свој живот и касније. Пропала је тек 1459. падом српске деспотовине. Али, Косовска битка је обликовала касније векове српске прошлости“.
Како наводи, управо је косовски мит обликовао тадашњу уметност и књижевност. „Један Његош ‘Горски вијенац’ окреће око Милошевог јунаштва, Лазаревог страдања, косовског мита које чека то испуњење које ће дочекати 1912. и 1918.“, каже Јовановић.
Јака симболика Видовдана осећала се и у међуратном периоду, до 1941. године у уметничком стваралаштву, а посебно вајарству. Јовановић истиче допринос Ивана Мештровића. „Он тада ствара, у том свом чувеном ‘косовском циклусу’ споменике Милошу Обилићу, али и лицима које се огледају у песмама косовског, предкосовског и посткосовског циклуса“, наводи он.
Додаје да је у новијој историји Видовдан обележен неким негативним догађајима, а једно време и потпуно скрајнут.
„У доба СФРЈ био је изузетно скрајнут на уштрп неких нових празника које је тадашња држава празновала и који су за тадашњу државу морали да буду централни као што је Празник рада… Ипак, са буђењем националне свести и попуштањем стега комунизма, Видовдан се враћа и добија свој пијадестал који се осећа у народу. За Видовдан никада није било потребно да држава пропише да је 28. јун национални, верски празник. То се осећало у народу“, истиче Јовановић.
Упозорава да Видовдан крајем 20, али и првим деценијама 21. века представља једну од главних сметњи осталим народима „који српски народ не прихватају као аутохтон на овим просторима“.
„То пре свега можемо видети код Албанаца који се упорно труде како да угуше прославу Видовдана, тако угуше и сећање, али и компромитују сећање и целу историјску истину везано за косовску битку, кнеза Лазара и Милоша Обилића. Наравно, те конструкције су конструкције историјског ревизионизма које примењују у политичке сврхе како би ослабили српски национални епос на простору Косова и Метохије“, сматра Јовановић.
Прецизира да је главни циљ слабљење и компромитовање сећања Срба на 28. јун, Грачаницу, Газиместан или Пећку патријаршију…
„Могли смо у медијима чути да се албански историчари труде да косовску битку представљају као борбу албанског народа против турског освајача, а да Милоша Обилића прикажу као етничког Албанца који је ‘смогао снаге да се одупре’ и зада последњи ударац турском султану Мурату. За такве тврдње нема утемељења у историјским чињеницама, у историјским изворима. Истина о косовском миту, истина о Видовдану је јасна и за Србе непроменљива“, закључује Јовановић.
Извор: Косово онлајн