У Посебном одељењу за ратне злочине Вишег суда у Београду су, у наставку суђења четворици официра Хрватског ратног ваздухопловства оптуженим за злочине почињене у војно полициској акцији ,,Олуја“, у августу 1995. године, сведочили родитељи деце која су погинула када је погођена колона избеглица на Петровачкој цести.
Оптужницом су обухваћена четворица припадника хрватског ратног ваздухопловства: Владимир Микац (67) из Птуја, Зденко Радуљ (69) из Осијека, Жељко Јеленић (69) из Пуле и Данијел Боровић (64) из Вараждина, који нису доступни правосудним органима Србије, због чега им се суди у одсуству.
У судници су данас испитани сведоци, оштећени Спасе Рајић и Јованка Вуковић, чија су деца, а Вуковићевој и супруг погинули 7. августа 1995. године када су, како се сумња, пилоти пројектилима гађали из авиона избегличку колону.
Рајић је остао при раније датом исказу, али је, одговарајући на питања тужиоца, објаснио да је тог дана он био у колони у свом аутомобилу са супругом, док су његова деца Невенка (11) и Жарко Рајић (9) били у камиону који је возио његов колега Крстан Вуковић.
Сведок је изјавио да су деца тражила да пређу у кабину камиона код Вуковића јер је тамо био и његов син, па су желели да се друже.
Он је навео да је у тренутку експлозије био неколико километара испред места које је погођено, као и да је, када је чуо да има жртава, отишао до камиона. У кабини камиона који је погођен су погинули Невена и Жарко Рајић, Крстан Вуковић и његов син Дарко Вуковић (13).
Рајић је неколико пута рекао да му је тешко да прича детаље, због чега је застајао, плакао и тражио воду, и тада је рекао да му је најтеже што се о овом случају прича само пред годишњицу.
Наредни сведок, оштећена Јованка Вуковић, изјавила је да је она била у Бањалуци када су јој супруг и син страдали на Петровачкој цести.
Вуковић је испричала да је на вестима видела Јовицу Пиплицу који је имао завијено око, а за ког је знала да је био са њеним супругом у камиону.
Вест да су јој погинули син и супруг је сазнала у болници, након чега се, како је рекла, онесвестила и даље се не сећа ничега.
Она је навела да је касније чула да је Милан Векић, иначе колега њеног покојног супруга, извлачио децу из запаљене кабине камиона.
Оба сведока су испричала да су посмртне остатке своје деце добили у кесама, те да су касније до њих дошле приче да можда остаци које су сахранили нису њихова деца, због чега су након неколико година ексхумирани и тада су, како је навела Вуковић, одвојене дечје од одраслих костију.
Наредно суђење заказано је за 15. септембар.
Оптуженима је на терет стављено да су извршили кривично дело ратни злочини против цивилног становништва у саизвршилаштву.
Према наводима из оптужнице, они су наредили авионске нападе на цивилно становништво, што је за последицу имало смртно страдање и рањавање висе цивила српске националности и панично бежање цивила према Србији, уз учвршћивање њихове одлуке да напусте територију на којој су до тада живели и више се не враћају, што је довело и до промене етничког састава Хрватске.
Микац је, поступајући по добијеном наређењу , наредио Јеленићу авионски напад на избегличку колону која се кретала у рејону у којем није било никаквих оружаних сукоба, путем Босански Петровац-Кључ, извлачећи се из Хрватске, са територије РСК, са простора Далмације и Лике.
Радуљ, такође поступајући по добијеном наређењу, издао је наређење оптуженом Боровићу за авионски напад на избегличку колону која се кретала у рејону у којем такође није било никаквих оружаних сукоба, путем Босански Новци-Приједор извлачећи се из Хрватске са територије РСК, са простора Кордуна и Баније.
Потом је Јеленић, поступајући по добијеном наређењу, наредио НН пилоту да користећи авион “Миг 21” изврши напад по избегличкој колони која се кретала путем Босански Петровац-Кључ, што је овај учинио 7. августа 1995. године у поподневним часовима.
Он је на подручју Општине Босански Петровац, у БиХ, најпре прелетео избегличку колону (која је до тада превалила више од 60 километара од границе са Хрватском), а потом окренуо авион и у повратку, иако је видео да се не ради о легитимном војном циљу, дејствовао ракетним ударима ракетама С-24 (намењеним за уништавање непријатељске живе силе) по избегличкој колони, запрежних, путничких, теретних возила и трактора, којом приликом је убијено 10 цивила.
У том нападу је више људи рањено, од којих је до сада идентификовано 15 људи, а критичном приликом је више возила у колони уништено.
Боровић је, поступајући по добијеном наређењу , наредио двојици НН пилота да користећи два авиона „Миг 21” (са аеродрома Плесо) изврше напад по избегличкој колони која се кретала путем Босански Нови-Приједор, што су и учинили дана 8. августа 1995. године у поподневним часовима у месту Сводна, Општина Босански Нови.
Они су најпре прелетели избегличку колону (која је до тада превалила више од 15 километара од границе са Хрватском), а потом окренули авионе и у повратку, иако су видели да се не ради о легитимном војном циљу, дејствовали из авионских топова и ракетним ударима ракетама С-24 (намењеним за уништавање непријатељске живе силе) по избегличкој колони, запрежних, путничких, теретних возила и трактора, као и по цивилним објектима у близини пута, којом приликом су убијена три цивила.
У овим нападима, за сада је идентификовано 13 убијених особа од којих је четворо деце, као и 24 рањене особе.
Извор:: Танјуг