Генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић изјавио је да преговори са руском страном о новом гасном аранжману још трају, али да ће он, како каже, бити потписан до 20. септембра и да коначна формализација чека одлуке везане за обавезе Србије према Европској унији.
Влада Србије усвојила је овог месеца превентивни план снабдевања гасом који, како објашњава Бајатовић, представља стандардну годишњу меру.
„Такав документ сумира шта имате у земљи – шта производите, шта треба да увозите, какве су вам резерве. Ако нема гаса, треба да буде мазут за електране“, рекао је за РТС Бајатовић.
Кључну улогу у реализацији тог плана има „Србијагас“, а Бајатовић каже да се планира оснивање новог националног складишта у Тилви, у околини Београда.
„Ми ћемо то пројектовати на 350 до 500 милиона евра, јер складиште мора бити и комерцијално – да се пуни и празни. То би, уз Банатски двор, стварно обезбедило енергетску сигурност када је у питању гас“, наглашава Бајатовић.
На европском нивоу, у току су припреме за нова правила о складиштењу, са циљем попуњености од 90 одсто између 1. октобра и 1. децембра. Ипак, тренутно је попуњеност складишта на нивоу ЕУ 55,7 одсто, наводи директор „Србијагаса“.
„Лепо звучи кад напишу ‘биће приступачне цене’, али складишта не снабдевају – она само амортизују вршну потрошњу“, каже Бајатовић уз оцену да су те мере више „популистичког типа“.
Према подацима, Европа тренутно увози 91 милијарду кубика гаса из Норвешке, 56 из Русије и 45 из САД. „Американци су на врхунцу, не могу да испоруче више. Ако се усвоји забрана за руски гас, јавиће се мањак и повећање цене. То је суштина“, истиче Бајатовић.
Што се тиче Србије, могућа забрана се неће односити директно, али проблем је у захтеву ЕУ за отварање тржишта. „Ако Србијагас више није гарантни снабдевач већ један од актера, можемо добити шпекулативно тржиште, мањак гаса и неуговорено снабдевање“, упозорава Бајатовић.
Нови дугорочни гасни уговор са Русијом требало би да буде потписан до 20. септембра, али коначна формализација чека одлуке везане за обавезе Србије према Европској унији.
„Није проблем у томе шта треба да потпишемо, већ у томе што постоје правни и финансијски ризици — од могућих санкција, до трошкова транзита и испоруке. До 20. септембра биће потписан, али морамо да сачекамо да видимо како ћемо да отворимо тржиште, а да задржимо контролу“, објаснио је Бајатовић.
Он упозорава да би отварање гасног тржишта, како захтева Брисел, могло довести до тога да Србијагас више не буде гарант снабдевања. „Ако добијемо шпекулативно тржиште, може доћи до мањка гаса, раста цена и несигурности за потрошаче“, додаје Бајатовић.
Уговор са Русијом треба да обухвати заштиту од таквих сценарија, али и да омогући стабилност снабдевања у наредној деценији.
Бајатовић се осврнуо и на даље одлагање америчких санкција НИС-у.
„Биће одложене, вероватно на два до три месеца. Ако се реше питања унутар НИС-а, можемо тражити делистирање, односно да се те санкције скину. Без НИС-а не можемо да снабдевамо тржиште, ако НИС не ради – смањиће се понуда и повећаће цене“, рекао је Бајатовић.
Извор: РТС
