У Србији се од почетка ове године бележи пад ирегуларних миграција за око 50 одсто у односу на 2024, док је у порасту број интерно расељених особа са Косова због понашања приштинских институција на челу са Аљбином Куртијем према Србима, рекла је директорка Комесаријата за избеглице и миграције Србије Наташа Станисављевић.
Поводом Светског дана избеглица који се данас обележава, Станисављевић је за Танјуг навела да је од почетка године у Србији у прихватним и азилним центрима боравило 3.300 особа.
„Србија има довољан број прихватних и азилних центара и оно што је важно када су у питању миграције јесте да нисмо сами и да то није криза коју су изазвала само дешавања у Србији. То су спољашње миграције кроз Србију и људи који су мигранти, који пролазе кроз Србију, а то видимо по захтевима за азил“, рекла је Станисављевић.
Мигранти најчешће долазе из, како каже, Сирије, Авганистана, Пакистана и других земаља. Наводи да их је тренутно у азилима око 250 и указује да их је 2022. године било око 5.000.
„И по томе видимо да је јако смањена миграција и број миграната који се налазе у Србији. Апсолутно су на минимуму од почетка мигрантске кризе 2015. године“, истакла је Станисављевић. Подсетила је да је Србија једна од земаља на западно-балканској рути, а да мигранти најчешће улазе из правца Бугарске и из правца Северне Македоније.
За разлику од ирегуларних миграција које су у Србији у опадању, Станисављевић напомиње да је ситуација потпуно другачија када је реч о интерно расељеним лицима са Косова. Навела је да у централној Србији борави више од 200.000 интерно расељених са Косова и да све више Срба са тих простора подноси захтеве за добијање тог статуса.
„Ми бележимо пораст лица који подносе захтеве када је у питању статус интерно расељеног лица и сведоци смо, нажалост, да је понашање привремених институција у Приштини, пре свега Куртија, доприноси све већем одласку Срба када је у питању простор Косова и Метохије“, нагласила је она.
Комесаријат за избеглице и миграције у сарадњи са локалним самоуправама, истиче, интерно расељеним лицима пружа сву неопходну подршку и помоћ – од огрева, грађевинског материјала за изградњу кућа, преко пакета основних животних намирница, до једнократне новчане помоћи.
Говорећи о сарадњи са другим земљама када је реч о решавању проблема са мигрантима, она је навела да је уз помоћ Данске, недавно Србију напустило више од 1.300 избеглица и миграната који су се вратили у своје земље порекла. Истиче да је у питању асистирани добровољни повратак пре свега миграната, односно оних особа које нису успеле да регулишу статус свог боравка на адекватан начин у Србији те су пристале да се врате своју земљу.
Када је реч о избеглицама из ратних подручја, пре свега о људима који долазе из Украјине, она је казала да је Србија, као и све друге европске земље, одмах имала правовремен и адекватан одговор када је у питању прихват грађана Украјине, који су напустили ту земљу услед ратних дејстава. Основан је, додала је, Прихватни центар у Врању, где избеглице из Украјине имају смештај и храну, регулисан им је боравак, а имају могућност и за школовање и запослење уколико то желе.
На питање како функционише интеграција избеглица у Србији, напомиње да је један од првих и најважнијих корака добијање валидних исправа, имајући у виду да неке државне институције, као и банке и неки други системи, не препознају легитимације које се односе на тражиоце азила и на лица којима је одобрен азил, а који су добили статус избеглице.
Подсетила је да је Србија прошле године уручила први пасош избеглици из Казахстана. „Када је реч о особама којима је одобрен азил у Србији њима су на располагању часови српског језика и имамо јако добар одзив када су у питању часови српског језика јер наравно сматрамо да свако лице које је добило одобрен азил у Србији треба да зна српски језик. Са друге стране су се одлучили да овде и живе и раде, веома је важно да савладају основе опште културе, друштвеног уређења и историје Србије“, рекла је она.
Комесеријат за избеглице заједно са Високим комесаријатом Уједињених нација, како додаје, спроводи програме који се тичу упознавања Србије, тако да избеглице и лица која су добила азил имају прилику да се упознају са друштвеним уређењем у земљи, Уставом и законима.
У свету све се више говори о климатским миграцијама, а према прогнозама стручњака до 2050. године више од 20 милиона људи имаће тај статус. Станисављевић напомиње да је у Србији у плану истраживање када су у питању климатске миграције, у шта ће, како је додала, бити укључено и Министарство за заштиту животне средине.
„Ми до сада нисмо имали те миграције које су се тицале великих климатских промена, да је услед њих било неопходно да одређени људи више не могу да живе на одређеном месту и да се морају преселити негде другде, али је веома битно, имајући у виду климатске промене целог света, да будемо припремљени и да имамо одређени план уколико до тога дође“, закључила је Станисављевић.
Светски дан избеглица обележава се сваке године 20. јуна, организују га Уједињене нације, а први пут је установљен 20. јуна 2001. у знак признања 50. годишњице Конвенције о статусу избеглица из 1951. године.
Комесаријат за избеглице и миграције саопштио је поводом обележавања Светског дана избеглица да је до данас пружена подршка за 54.235 породица избеглица, интерно расељених лица и повратника по споразуму о реадмисији – од чега је 40.727 породица избеглица из бивших република СФРЈ, 13.307 породица интерно расељених са простора Косова и 201 породица повратника.
Како је саопштено, на данашњи дан истиче се снага и храброст људи који су били приморани да напусте своје домове услед сукоба, прогона или други тешких околности.
Србија је током ратова 1990-их примила преко 600.000 људи, а данас је у статусу избеглице још увек 24.862 лица, док је више од 400.000 стекло држављанство Србије што представља највећи процес интеграције избеглица у Европи. Током 2024. године, у прихватним и азилним центрима евидентирано је 19.483 лица, што представља смањење од 82,10 одсто у односу на 2023. годину (када је евидентирано 108.828 лица). Тренд се наставио и у 2025. години, па је од почетка године до данас евидентирано 3.636 лица, што је за 53,32 одсто мање у односу на исти период претходне године.
„И поред смањеног прилива, Србија остаје доследна у хуманом приступу, са јасном посвећеношћу да обезбеди достојанствен смештај, здравствену и психосоцијалну помоћ и подршку у свакодневном животу мигрантима на својој територији. До сада је кроз Србију прошло више од милион миграната, а успешно управљање тим изазовом потврђује зрелост и спремност државе“, навела је Станисављевићева.
Тренутно је у прихватним и азилним центрима којима управља Комесаријат смештено 307 миграната, углавном из Авганистана, Египта, Турске, Сирије и Марока. Од почетка сукоба у Украјини, кроз Србију је прошло 562.410 лица, а кроз објекте Комесаријата 451 лице.
Комесаријат за избеглице и миграције овом приликом упућује захвалност свим институционалним и међународним партнерима, невладином сектору и донаторима на континуираној сарадњи и подршци у унапређењу положаја избегличке и мигрантске популације у Србији.
Извор: Танјуг