Организације цивилног друштва са Косова изражавају дубоку забринутост због недавне праксе депортације грађана српске националности, са сталним боравком и породицама на Косову, без претходног одузимања држављанства, без суђења и без права на жалбу.
Отворено писмо невладиних организација упућено је Институцији Омбудсмана Косова, Канцеларији Савета Европе на Косову, ЕУ Канцеларији у Приштини, Канцеларији Високог комесара Уједињених нација за људска права (OHCHR), Високом комесару Оебса за националне мањине, Унмику, као и организацији за заштиту људских права (Civil Rights Defenders).
„Организације цивилног друштва које делују у српској заједници на Косову обраћају вам се са дубоком забринутошћу због недавних поступака Министарства унутрашњих послова Косова, које је спровело низ депортација грађана Косова српске националности са сталним пребивалиштем на Косову. У свим случајевима ради се о лицима која имају двојно држављанство, тј. поред косовског имају и држављанство Републике Србије што је дозвољено Уставом и законом на Косову. Према информацијама доступним јавности, Министарство своју одлуку образлаже применом члана 24. Закона о држављанству из 2014. године који омогућава одузимање држављанства онима који, без претходне дозволе Косова, обављају службу у страним безбедносним структурама“, наводи се у писму.
Истиче се да НВО изражавају озбиљну забринутост због начина на који је ова одредба примењена.
„Ниједно од погођених лица није претходно формално лишено држављанства Косова. Иако су грађани Косова, њихово протеривање без одлуке Суда представља директно кршење Устава и међународних конвенција које гарантују право на правично суђење (члан 6. Европске конвенције о људским правима), и забрањују протеривање сопствених грађана (члан 3. Протокола 4 уз Европску конвенцију о људским правима). Поред противправног губитка држављанства, поменутим лицима је уведена забрана уласка на Косово у дужем временском периоду без спровођеног суђења и правоснажне судске одлуке, чиме се крши право на слободу кретања што је супротно члану 2. Протокола 4 уз Европску конвенцију о људским правима. Поступци су спроведени без ефективног правног лека са суспензивним дејством, што је супротно правима гарантованим члановима 6. и 13. Европске конвенције о људским правима. Примена закона уследила непосредно након политичко-безбедносног инцидента, што додатно ствара утисак о политички мотивисаној и селективној примени закона, без индивидуалне процене сваког случаја. Депортација има озбиљне последице по породице и заједницу ових лица, чиме се нарушава и право на породични и приватни живот, гарантовано чланом 8. Европске конвенције о људским правима“.
У прилогу писму достављани су правни меморандум који садржи изводе из међународних конвенција о заштити људских права који су део правне тековине Косова, као и Устава Косова.
Захтева се „покретање независне истраге и оцене законитости спроведених депортација, испитивање могућих повреда људских права погођених грађана и давање препорука надлежним институцијама ради обуставе ове праксе и спречавања сличних случајева у будућности“.
Отворено писмо потписали су: Женско Право, NVO AKTIV, Центар за Афиримативне друшвене студије – CASA, Нова друштвена инцијатива – NSI, Институт за територијални економски развој – InТER, Центар за заступање демократксе цултуре – ACDC, Центар за мир и толеранцију – CPT, Авенија, Комуникација за развој друштва – CSD, Центар за социјалне инцијативе – CSI, Gračanica Online, Еколоско-медицинска група – EMEG, HERC, Форум за развој и мултиетничку сарадњу – FDMC, Хумани центар Митровица и Центар за развој локалних средина Митровица – CRLS.
Извор: NGO Aktiv
