Поводом обележавања 10. јуна, датума када је окончано бомбардовање СР Југославије, потписана резолуција 1244 СБ УН и 25 година постојања и рада Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ, одржана је конференција за новинаре у организацији овог удружења како би још једном подсетили на права жртава и њихових породица.
Представница Комисије за нестала лица Владе Србије Сузана Матејић рекла је на конференцији поводом 26. годишњице потписивања Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација да се и даље трага за 1.590 несталих особа различите националности, док је за 26 година идентификовано мање од половине укупног броја несталих Срба и неалбанаца.
„До данашњег дана је ексхумирано, обдуковано, идентификовано 387 лица српске и неалбанске националности. Према консолидованој листи несталих тражи се још 568 несталих Срба и неалбанаца, а 1.033 су албанске националности“, рекла је Матејић на конференцији под називом „Трагање за несталима и сећање на жртве неће престати“.
Како је рекла, након рата na Kosovu и НАТО агресије добили смо уверење да „због онога, због чега су нас бомбардовали, због тога ће нас након тога заштитити“.
Косово онлине
„Међутим, у то време, удружења несталих су потраживала 1.400 несталих чланова својих породица, а од којих су две трећине нестале управо у години након бомбардовања. У време када смо добијали уверења да смо потпуно сигурни“, истакла је.
Она је навела да је Радна група за преговоре о несталима на релацији Београд-Приштина захваљујући ком су, како каже, разјашњене судбине 75 одсто несталих, још увек активна али да међутим постоје тенденције да се мењају механизми рада, што Београд не подржава.
Косово онлине
Матејић је рекла да су након четири године постојања те радне групе у марту ове године чланови из Београда позвани од стране колега у Приштини да посете мртвачницу у том месту, како би видели шта су до сада њихове колеге урадиле.
„Очекујем да ће колеге професионално обављати посао. Ми већ прикупљамо документацију, како бисмо могли удружено да им помогнемо, да индивидуализујемо сваки појединачни случај“, навела је Матејић.
Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ђорђе Тодоров рекао је да је то министарство у новембру прошле године оформило радну групу за израду свеобухватног закона о правима несталих лица и њихових породица.
„Оно што је важно је да је то први пут да држава системски приступа решавању судбине несталих лица и заштити права њихових породица, путем јасне и свеобухватне законске регулативе. Овај закон треба да обухвати, поред признавања и евидентирања несталих, јединствену евиденцију несталих, ексхумираних и идентификованих лица“, нагласио је Тодоров.
Председница Координације српских удружења породица несталих, погинулих и убијених лица на подручју бивше Југославије Мирјана Божин упитала је ко је одговарао за почињене злочине, апострофирајући пре свега међународну заједницу.
„Постављала је оружане снаге да би се успостављао мир, али у њиховом присуству злочини су се настављали појачаним интензитетом. Како нико није одговарао за пропусте међународне заједнице“, навела је Божин.
Додала је да је кључни проблем што се потписани протоколи и декларације у свим државама бивше Југославије не примењују.
„Званичници у својим сусретима истичу да је то приоритетно питање, али у пракси то није тако. Тако је последње 34 године“, нагласила је Божић.
Додала је да многим државама бивше Југославије одговара да се о овој теми не говори.
„Резолуција 1244 је имала исту судбину других које су донете у СБ УН. Они који су је доносили нису имали намеру да је поштују. Тек када се реши судбина несталих тада може доћи до помирења народа бивше Југославије“, истакла је Божић.
Конференција у Прес центру Удружења новинара Србије (УНС) започела је најпре минутом ћутања за жртве у региону бивше Југославије.
Извор: ТВ Мост, Танјуг