Институција Омбудсмана са високом пажњом третира сва питања кршења људских права, оценио је у интервјуу за Косово онлајн заменик омбудсмана Срђан Сентић, напомињући да је само током претходне године из српске заједнице стигло 110 жалби, а да је од тог броја 86 прихваћено.
Сентић је истакао да се жалбе које припадници српске заједнице упућују Институцији Омбудсмана углавном односе на безбедност, имовинска питања, дискриминацију, Закон о употреби језика, запошљавање, здравствену и социјалну заштиту, али и права на приступ документима.
Сентић је напоменуо да је Институција Омбудсмана само у периоду од месец дана примила близу 200 индивидуалних жалби грађана које су се односиле на питања дечјег додатка где је, како истиче, утврђено да постоји дискриминација и да је препорука упућена Министарству финансија и трансфера Косова.
Који су најчешћи облици дискриминације са којима се суочава српска заједница на Косову? Колико је Омбудсман у последњих годину дана примио жалбе од стране припадника српске заједнице и на шта су се односиле?
Институција Омбудсмана је по свим параметрима, како локалних, тако и међународних организација, једна од ретких институција са највишим степеном интегритета и поверења код самих грађана. Што се тиче жалби, у прошлој години смо примили око 1.410 жалби од грађана, од тога око 110 је било из српске заједнице, а од 110, 86 је, ако се не варам, прихваћених жалби, и ту имамо разне представке и проблеме које су представљени од самих грађана које се тичу од безбедности, имовине, дискриминације, питање језика, запошљавања, здравствене социјалне заштите и тако даље. Рецимо, једна од најактуелнијих тема, у овој години, није из извештаја од прошле године, је питање дечјег додатка. Као што знате, ми смо недавно објавили извештај, то јест писмо препоруке које смо упутили Министарству финансија рада и трансфера, а који се тиче дискриминације, посебно српске деце. Ми смо примили од средине јануара, до негде средине фебруара, само као институција, око 200 индивидуалних жалби, такође смо примили и представке од организација цивилног друштва као и од савеза родитеља. Наш правни тим врхунских стручњака је анализирао све те жалбе, анализирао Устав, законе, критеријуме, разна друга документа, као и пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру и утврдио да постоји дискриминација. Тако да смо ми упутили писмо препоруке министарству како треба да се поступи са тим питањем.
На који начин Омбудсман сарађује са институцијама како би унапредио права невећинских заједница, посебно Срба?
Ми сарађујемо са свим институцијама. Посебно бих истакао Канцеларију повереника за језике. Имамо једну добру сарадњу, пре свега која се тиче права употреба језика, с обзиром да је језик и грана заштићена од дискриминације, а с обзиром да се Институција Омбудсмана бави тим питањем и да смо ми независна институција у складу са Уставом и да имамо ту једну надлежност коју Канцеларија повереника нема, тај Уставни субјективитет, ми помажемо Канцеларији повереника за језике, објавјујемо разне извештаје, објављујемо препоруке. Једна од последњих препорука је из децембра 2023. године, где смо препоручили Влади и Скупштини да анализира све законе, укључујући Устав, с обзиром да има недоследности у преводу између албанског и српског језика.
Када сте већ споменули овај проблем, кршења Закона о употреби језика и даље остаје изазов. Како Омбудсман види овај проблем и где је најзаступљенији?
Као што смо и истицали у препорукама, то јесте један велики проблем. Језик није само питање комуникације, језик није само питање уставног субјективитета или закона о употреби језика, већ је и темељ идентитета и ми са великом пажњом приступамо том проблему, јер је, као што сам и рекао, језик веома важна грана свих заједница, свих грађана и желимо да то питање није само питање владавине права већ и једно људско право и да се самим тим и штити људско достојанство грађана.
Учестала су хапшења Срба под оптужбом за ратни злочин, да ли Омбудсман прати предмете?
Пратимо све предмете и жалбе самих грађана и као институција покрећемо саме поступке по службеној дужности.
Последњих месеци учестале су пријаве жена са севера Косова о сексуалном узнемиравању од стране Албанаца, да ли се Омбудсман бавио овим питањем?
Да, Институција Омбудсмана редовно има састанке и са организацијама цивилног друштва и са удружењем жена и девојака које су имале директно или индиректно сексуално узнемиравање. Ми са високом пажњом ово питање третирамо и тражимо од надлежних органа да ово питање такође третирају са високим степеном одговорности. Сама чињеница да се и Министарство правде недавно укључило и да је полиција усвојила посебан оперативан план, указује на чињеницу да је ово питање прихваћено као проблем и да мора адекватно да се реагује. Ми смо имали, као што сам поменуо, више разговора са разним удружењима, директно са женама које су доживеле сексуално узнемиравање, са девојкама које су доживеле сексуално узнемиравање и сматрамо да ово питање мора хитно да се решава.
Каква је заступљеност Срба у косовским институцијама?
Још пре 15 година, 2010. године, је Канцеларија за питање заједнице коју сам водио објавила студију о запошљавању невећинских заједница у јавним предузећима, јавним институцијама. Ту смо идентификовали тада велике проблеме на свим нивоима, од локалне до централних нивоа власти, такође примећујем да и данас је тај проблем такође на високом нивоу, имамо доста јавних институција без Срба или са малим бројем Срба и малим бројем припадника невићинских заједница и сматрам да све институције морају адекватно да реагују, јер је то питање такође део Устава Косова, где се јасно налаже равноправна, пропорционална заступљеност свих заједница на свим нивоима.
Постоје ли препреке у приступу јавним услугама за припаднике српске заједнице и шта је предузето по том питању?
Ми смо имали и више жалби од стране грађана у вези права на приступ документима, адекватно, као институција, реагујемо на све те жалбе и адекватно их анализирамо и објављујемо извештаје, што се рефлектује у сваком годишњем извештају Институције Омбудсмана. Оно што апелујемо на све је да са посебном пажњом третирају сва ова питања, посебно уколико не постоје алтернативе за грађане, она морају са посебном пажњом да се анализирају и да им се приступи.
Да ли је било притужби после затварања институција на северу, због немогућности или отежаног остваривања основних права?
Институција Омбудсмана није примила ниједну жалбу до сада од било које институције или појединца након затварања појединих институција на северу Косова.
Извор: Косово онлине