Доцент Факултета политичких наука у Београду Стефан Сурлић каже за Косово онлајн да се из рунде дијалога у Бриселу, у којој је Петер Соренсен као представник ЕУ за дијалог први пут био домаћин, видело да је идеја Приштине да опструише овај процес јер суштински не постоји легитимитет тренутне владе да доноси било какве одлуке које могу бити означене као крупни политички уступци у процесу нормализације односа.
„Овај међупростор користи се за неку врсту популарисања тема за унутрашњу политичку употребу, попут сталне ,карте’ – ‘прешевске долине’ и статуса Албанаца на југу Србије, иако то никада није била тема у оквиру нормализације односа нити је било прихваћено од Брисела, а није ни постављено као нешто што је проблематично да би се о томе разговарало у процесу нормализације односа. Овде је пре свега на столу статус српске заједнице и формирање Заједнице српских општина. Додуше и сам Соренсен избегава ову тему, свестан да политичке прилике нису добре ни у Приштини ни у Београду да се говори о неким значајним помацима“, истиче Сурлић.
Он наводи да ће због оваквих околности једна од тема на којој ће Соренсен инсистирати бити привреда и слободна трговина јер и даље постоји само један прелаз, Мердаре, преко којег може да прелази српска роба.
„Привреда и те како трпи и стога мислим да ће то бити једна од тема на којој ће Соренсен инсистирати. Такође, ту су потребни веома мали уступци и веома мало политичке воље, а постизање слободе протока, барем производа, може да се представи као велики успех“, наводи саговорник Косова онлајн.
Поводом критика које се чују у Приштини на рачун Бисљимијевог легитимитета да заступа косовску страну у дијалогу, Сурлић каже да мисли да он нема ни ингеренције, ни могућности, а ни легитимитет да донесе било какву крупну одлуку у процесу нормализације односа.
Влада у Приштини је, додаје, у техничком мандату, због чега не види никакав простор, а ни интерес пре свега Покрета Самоопредељење да било шта помера у процесу нормализације односа.
„Напротив, њима одговара да и даље стоје чврсто при ставу да они обезбеђују суверенитет на северу, да преко насилних мера показују и доказују свакодневно како се они боре за тај суверенитет. Нормализација односа као тема није на столу чак ни опозиционим опцијама, уколико успеју да у будућности формирају владу. То се и даље представља као нешто што је наметнуто од Европске уније, беспотребно и нешто што, нажалост, мора да буде неки болан уступак према Београду“, указује Сурлић.
Он истиче да без обзира на то што сведочимо дугом временском периоду одсуства било каквог помака у нормализацији односа, да би у овом процесу морао да се наметне један потпуно нови оквир јер је чињеница да су се ствари на терену вратиле уназад неколико корака.
„Сада не можемо да говоримо о идеалним условима у којима се формира Заједница српских општина, а да не говоримо о оквиру људских права. И то мора да буде тема на којој Београд мора да инсистира – људска права у смислу учесталих сексуалних напада и узнемиравања на северу Косова, хапшења људи без повода, људи који се налазе пред монтираним судским процесима и утамничени су по неколико година, затим прекомерна употреба полицијске силе и тортуре на дневном нивоу, што узрокује масован одлазак људи. Мислим да су то теме које морају бити пре свих тема, па и пре ЗСО. Овде говоримо о одбрани основних људских права српске заједнице на Косову и то мора да буде предочено и Каји Калас и Соренсену и да они то представе као потпуно нову рунду дијалога у којој ће се причати о базичним правима људи“, напомиње Сурлић.
Соренсен се јуче састао са главним преговарачем Приштине Бесником Бисљимијем, а данас са главним преговарачем Београда Петром Петковићем.
Извор: Косово онлајн