Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је данас да образовни процес треба одвоји од политичких ствари како би се решила криза која постоји у образовању и истакао да је то једини начин да се приближимо завршетку академске године на високошколским установама.
Станковић је рекао да је образовни систем стављен у функцију дневне политике и да су захтеви студената у блокади о расписивању ванредних парламентарних избора и прављење изборних листа ‘пар екселанс политички захтеви’.
„Ако хоћемо да решимо кризу у образовању, морамо да се држимо онога што је платформа тима премијера Ђура Мацута, а то је да одвојимо образовни процес од политичких ствари. То је једини начин да се фазно приближимо успешном завршетку године на високошколским установама“, рекао је Станковић за ТВ Пинк.
Он је казао да је ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић требало да прихвати предлог премијера Ђура Мацута од пре око месец дана да се уведе 120 дана мораторијума на блокаде уз оцену да би четвртина надокнаде наставе до сада била реализована, као и да би било много лакше успоставити динамику надокнаде наставе, полагања испита, али и нови уписни циклус за нову генерацију студента.
„Овако, отеже се са тиме, доводи се у питање академска година“, рекао је Станковић.
Он је казао да ће Министарство просвете позитивно одговорити на захтев ректора Универзитета у Београду Владана Ђокића да се да сагласност за онлајн наставу за студијске програме који се реализују при универзитету наводећи да је министарство позитивно одговорило и на захтеве декана.
„Неки факултети су већ почели са онлајн наставом, на Универзитету у Крагујевцу сви факултети раде по режиму онлајн наставе, у Нишу велика већина њих. У Новом Пазару се, такође, одвија онлајн настава, у Новом Саду се одвија на седам факултета“, навео је Станковић.
Говорећи о састанку са деканима факултета Универзитета у Новом Саду, Станковић је рекао да су декани углавном слушали шта су предуслови да се академска година заврши и да се изврши упис нових студента.
Како је рекао, међу деканима има оних који су се сагласили да почну са онлајн наставом, има оних који се премишљају, али и оних који су свесни негативног низа последица које следе уколико се академска година не обнови.
„Свима је јагма око уписа, зато што знају да ће свршени средњошколци кренути тамо где је извесније, тамо где је стабилнија академска институција, а то су приватни универзитети. Сви се плаше да изгубе студенте, јер је до ове године је постојала нека врста претплате државних универзитета на студирање“, рекао је Станковић.
Навео је да на факултетима који имају практичну и теоријску наставу неће бити лако надокнадити школску годину указујући да је велики дисконтинуитет и код професора и код студената.
„Тај дисконтинуитет траје од децембра и биће јако тешко да се изврши процес тзв. реадаптације. То је један психолошко-педагошки процес без кога нема могућности да се образовни процес ефикасно спроводи“, рекао је Станковић.
Говорећи о онлајн настави као тренутном решењу, Станковић је казао да та настава може бити синхрона и асинхрона која, како је објаснио, подразумева да сваки професор сними своје предавање постави на одговарајуће платформе и да студенти прате градиво.
„То је једна могућност, да паралелно с тиме се постави и материјал који подразумева неку врсту водича кроз литературу и да се на адекватан начин дају питања, односно да се поставе захтеви који се односе на студенте када је реч о градиву“, рекао је Станковић.
Нагласио је да онлајн настава привремено решење и да је потребно да се изврши деблокада академских институција и да се ослободи простор академске институције да би се реализовала непосредна настава.
„Ми смо онлајн наставу користили у време короне, тада је била неопходна социјална дистанца између људи да се зараза не би ширила. Сада је онлајн настава решење у условима у којима су, на жалост, још увек многобројне, ако не и све, високошколске установе киднаповане од једног дела студента који мисле да имају сва права овог света због тога што су лишени могућности да поштују закон“, рекао је Станковић.
Говорећи о инциденту на Правном факултету Универзитета у Београду када је један студент напао професорку тог факултета и радника обезбеђења, Станковић је рекао да укупна атмосфера коју су, како је рекао, једним делом креирали одређени пленуми, није регуларна од почетка децембра и нагласио да су такви инциденти неприхватљиви.
„Морамо да препустимо надлежним органима да спроведу истрагу и утврде чињенице и околности у том случају и да, ако постоји довољно доказа, покрену одговарајући поступци да се овакво понашање санкционише“, рекао је Станковић.
Последица краха високошколског образовања биће миграција младих
Станковић је изјавио данас да ће последица тренутних блокада факултета бити миграција младих који, према његовим речима, одлази у иностранство како би наставили образовање на некој од високошколских установа.
„Знате ли ви колико деце данас, старости од 19 до 20 година, размишља о томе да уместо да обнавља године и да се укључују у онлајн програме, припрема тестове страних језика и тражи стране факултете. Знате ли ви да кад они оду и кад се интегришу у неке друге државе са функционалним универзитетским животом, ми их губимо трајно. Знате ли ви колико деце која ће дипломирати не види будућност овде? Јако велики проценат“, рекао је Станковић за Пинк телевизију.
Станковић истиче да их Србија школује у условима беле куге, како би они потом развијали друге државе, туђе факултете, научне институте и привреду.
„Дакле, ми не разумемо да је последица овог краха високошколског образовања и то да ће доћи до миграције младе популације“, рекао је Станковић.
Он је изразио забринутост и због могућих одлазака професора из Србије који су, како каже, већ дефицитарна радна снага.
„Ви да бисте постали професор, вама треба 20 година академског усавршавања у континуитету јер морате да прођете у изборе кроз сва звања. Вама треба и научни рад и висока оцена педагошког рада. Немојте и тај ресурс да губимо. Људски ресурси су највреднији у овом времену, а ми као друштво смо врло неодговорни кад је реч о томе. И немојте да се после питамо зашто су неке ствари отишле по злу. Отишле су по злу јер не размишљамо рационално и одговорно о њима“, рекао је Станковић.
Министар истиче да је за „ресет“ образовног система потребно много политичке воље, одлучности, јасан план, али пре свега време.
„Ми се сада у овим условима бавимо спашавањем онога што се спасити може. Обновили смо основно и средње образовање, боримо се да обновимо колико год је могуће високо образовање“, рекао је Станковић.
Према његовим речима, факултети који не оду у „чамац за спасавање“ избрисаће себе са академске мапе и он им ту не може помоћи.
„Што се тиче новца, новац ће бити исплаћен онда када људи почну да раде, када надокнаде часове и пруже уверење о томе. Ми желимо политику чистих рачуна. Штрајк је прекид рада. Штрајк је социјално-економска категорија. Немојте да ризикујете са штрајковима који су у старту незаконити јер онда доводите радно-правно питање за све људе који раде на универзитету“, рекао је министар.
Станковић је истакао да професори треба да се врате за катедре, студенти у амфитеатре и да онда раде на спасавању академске године.
„Дајте да после размишљамо о новом концепту универзитета, дајте да либерализујемо високо образовање, да га учинимо ефикаснијим и бољим за генерације које долазе. Немојте да нам деца одлазе“, наводи Станковић.
На питање да ли је одговорност на ректору Универзитета у Београду Владану Ђокићу због тога јер се „јури свако ко покушава да нормализује стање на факултетима“, Станковић каже да не жели да коментарише ректора.
„Били смо три пута на састанку, једном смо се срели неформално. Господин Ђокић води универзитет тако како мисли да треба да га води. Ја мислим да у много чему греши. Мислим да је погрешио што није прихватио понуду премијера Мацута, јер би ми сада већ четвртину процеса надокнаде наставе реализовали и можда чак и један испитни рок. Али нека размишља о својој одговорности, 98.000 људи уписало је Београдски универзитет и они су одговорност господина Ђокића“, рекао је Станковић.
Са политичким револуцијама, како каже, готово је 15. марта.
„То вам кажем као бивши аналитичар. Биће избора 2026/27. Спремајте се за изборе, ако вас толико политика интересује. Дајте да спасимо просветни систем“, поручио је Станковић.
Професори на универзитетима ће добити увећане плате кад почну да раде
Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је данас да постоји нужна веза између рада и зараде, те да ће професори који предају на универзитетима добити пун износ увећаних плата чим почну са реализацијом наставних активности.
„Оног тренутка када се обнови настава на свим факултетима београдског и других универзитета, тог тренутка ће бити исплаћена пуна плата, и то она увећана коју је дала претходна влада господина Милоша Вучевића, али морају да преломе паметно и да почну да се баве својим послом и да постану достојни свог наставничког знања. Доста више политике на факултетима“, рекао је Станковић за ТВ Пинк.
Додао је да онај ко ради, он може да очекује правичну зараду.
„Када ви дајете плату универзитетским радницима или када дајете новац за материјалне трошкове, ви користите новац пореских обвезника. Не могу ја некоме да дајем новац, ни ја ни Министарство финансија пре свега, а да он не ради, јер смо ми тај новац узели од људи који су га зарадили на тржишту. Ми универзитетским радницима да исплаћујемо зараде за блокаде? Притом блокаде не препознаје Закон о штрајку, оне не спадају у облик политичког протеста већ спадају у облик унутрашњег подривања институције“, рекао је Станковић.
Указао је да институт пленума не постоји ни у Закону о универзитету, нити у статуту било ког универзитета и било код појединачног факултета, већ постоји само Студентска конференција универзитета Србије (СКОНУС) и Студентски парламент.
„Ми ћемо разговарати као министарство са СКОНУС-ом о начину на који ћемо студентима омогућити завршетак академске године онда када Универзитетске власти, односно појединачни декани, омогуће студентима да раде“, рекао је Станковић.
Додао је да тренутно више од 240 хиљада младих људи који су уписали факултете чека да студира и да са завршетком студија заокруже тај период свог живота и да се осамостале и да крену да зарађују новац на тржишту.
„Када водите академске установе, а декани и ректори воде те академске установе, имате одговорност према томе. Ја не знам зашто руководство београдског универзитета није коначно преломило да треба да се врате свом примарном послу, а то су настава и испити“, рекао је Станковић.
Говорећи о надлежностима декана факултета, Станковић је рекао да је декан централна личност која управља факултетом, па самим тим и факултетским простором чија је намена позната и дефинисана законом.
„Намена факултетског простора је за наставне активности и за активности с којима се сложи декан, али који не могу да одударају од оних активности које имају везе са наставом“, рекао је Станковић.
Додао је да се на факултетима, осим наставних активности, могу организовати књижевне вечери, изложбе, концерти, панел дискусије о неким социјално-политичким темама поводом књиге или неке значајне теме.
„Не можете да користите академску установу за најбруталнију политичку пропаганду“, рекао је Станковић.
Према његовим речима, неки хоће да користе универзитет као платформу за политичко деловање и за ширу мобилизацију и прављење хаоса по Београду.
Коментаришући јучерашње обраћање ректора Владана Ђокића на Правном факултету у Београду, Станковић је рекао да не жели да тумачи поступке Ђокића, већ да он, пошто има јавну функцију, треба да се обраћа медијима и да даје одговоре на питања зашто нешто ради.
Указао је да он не дели студенте и да се обраћао из Пионирског парка приликом посете студентима који желе да уче, а студенти који блокирају факултете су га напали јуче док је обављао своју редовну министарску дужност, а то је био састанак са покрајинским секретаром и деканима новосадског универзитета.
„То се зове видео тероризам. Они су намерно кренули ка мом аутомобилу са циљем да ме испровоцирају на неку реакцију. Ја сам хтео што пре да напустим то место, не зато што их се плашим, него да избегнем било какав инцидент“, рекао је Станковић реагујући на снимке који су се појавили на друштвеним мрежама на којима је он.
Додао је да он није министар који хоће да улази у сукобе, већ је министар који хоће да решава проблеме и да се месец дана није појављивао у медијима, јер се бавио просветном дипломатијом.
„Ја сам примио преко 20 декана и примио сам неколико директора Београдских гимназија где је постојао велики проблем са функционисањем тих гимназија, а тај проблем смо решили тако што смо се договорили и направили упутство како да заврше школску годину“, рекао је Станковић.
Истакао је и да за универзитете спремају то, али да чекају тренутак када ће сви да кажу да су спремни да раде.
Нагласио је да да има либерално економска уверења и да у складу са тим уверењима подржава председника Александра Вучића који жели да се пружи већа шанса и приватним факултетима и оним иностраним који би дошли у Србију кроз неку врсту ваучеризације или давања студентима могућности да изаберу где желе да студирају.
„Државни универзитет је образовна традиција, вековима смо га градили, међутим упао је у кризу управљања. Образовање је услуга које се купује на тржишту. Треба омогућити здраву конкуренцију између универзитета. То не значи да ћемо прихватати без акредитације факултете, али молим колеге са државних универзитета да размисле да ли ово што факултети не раде не води директно ка губитку акредитације“, рекао је Станковић.
Додао је да факултети могу да нестану зато што не раде, јер тиме што не раде не испуњавају стандарде акредитације.
Извор: Танјуг
