У завршној речи на суђењу Зорану Вукотићу, оптуженом по четири оптужнице за ратне злочине на Косову, његов адвокат Небојша ВлајиЋ затражио је одбацивање оптужнице наводећи да суђење треба да донесе правду жртвама, али и оптуженом. Очекује се да ће пресуда бити објављена на следећем рочишту, наводи Репортери,преноси Косово онлајн.
„Хоће ли Вукотић бити једини који ће по трећи пут бити суђен за ратне злочине? Нисмо криви што је тужилац пронашао нове наводне случајеве. Ради се о ‘рес јудицата’, о случају који је пресуђен. Постоје бројне пресуде и због тога суд мора да одбаци ову оптужницу“, рекао је Влајић.
Додао је да се пресуда не може донети на основу слободних процена, јер су докази и чињенице нешто друго, као и да са таквим уверењем чека пресуду.
Оптужени Зоран Вукотић предложио је Суду да донесе ослобађајућу пресуду, у процесу који је назвао маратонским.
Тужитељка у овом случају Фљори Шамољи тврди да су жртве убијене само зато што су биле Албанци и незаштићено цивилно становништво.
„Мотив за убиство ових људи био је само зато што су били Албанци, били су незаштићено цивилно становништво и сви су убијени ватреним оружјем“, рекла је тужитељка Шамољи, преноси „Заклетва за правду“.
Тужитељка је предложила да се оптужени Вукотић прогласи кривим.
„Тужилаштво је такође анализирало олакшавајуће и отежавајуће околности, али није пронашло никакве олакшавајуће околности осим чињенице да је Зоран Вукотић силовао жене албанске националности. То не кажем ја, то говоре одлуке суда потврђене у свим инстанцама“, рекла је тужитељка.
Њено излагање подржала је и бранилац оштећене стране адвокатица Макифете Саљиху-Ука, као и бранилац жртава из Канцеларије за заштиту и помоћ жртвама Мема Мјеку.
Мјеку је рекла да су кривична дела за која је Вукотић оптужен међу најтежим кривичним делима предвиђеним Кривичним законом Косова – „ратни злочини“.
„Жртве које заступам нису само статистика бруталног рата, то су људи који се носе са насиљем, породице оптерец́ене тортуром која их прогања свих ових година“, рекла је Мјеку.
Према њеним речима, правда за ове жртве одлаже се више од две деценије, али се и данас може постићи.
„Данас, у овој сали и ово, дугујемо не само жртвама, већ и нашем друштву и генерацијама које долазе“, рекла је адвокатица жртава.
Адвокат повређеног Фатона Муљија, адвокат Абит Асљани рекао је да закон довољно фаворизује оптуженог.
„Чак ни максимална казна не би била посебно тешка казна за њега“, рекао је Асљани.
Специјално тужилаштво је подигло четири оптужнице за ратне злочине против цивилног становништва током 1998-1999. године против оптуженог Вукотића, али су на предлог браниоца оптуженог Вукотића, адвоката Небојше Влајића, случајеви спојени 22. августа 2024. године.
У првој оптужници, коју је Специјално тужилаштво подигло 20. априла 2017. године, Зоран Вукотић се терети да је, као резервни полицајац из полицијске станице у Вучитрну, у сарадњи са другим лицима из редова српских снага, учествовао у нападу на албанско цивилно становништво између 2. и 3. маја 1999. године.
Према тој оптужници, током тог периода цивилно становништво намерно је било подвргнуто бруталним и незаконитим убиствима, нечовечном поступању, бескрајној патњи, депортацији и примени мера терора.
Основни суд у Митровици је 25. маја 2018. године прогласио Вукотиц́а кривим по тачки 3 оптужнице, осудивши га на 6 година и 6 месеци затвора за ратни злочин против цивилног становништва санкционисан Женевским конвенцијама.
Апелациони суд је 2019. године вратио предмет на поновно суђење у вези са тачком И оптужнице, којом је Вукотићу наложено учешће у убиству албанских цивила у селу Студиме у Вучитрну, од чега је првостепеном пресудом ослобођен, док је, за тачку ИИ оптужнице, Апелациони суд потврдио казну затвора од шест година и шест месеци изречену оптуженом Вукотићу, јер није утврдио повреду у овом делу, те је сходно томе одбио жалбе као неосноване.
У другој оптужници, поднетој 16. маја 2017. године, оптужени Зоран Вукотић терети се да је током рата на Косову, 5. маја 1999. године, у Вучитрну, у саизвршилаштву са оптуженим Гурољубом Пауновиц́ем, у својству резервисте у српској полицији, обучен у униформе српске полиције и војске и наоружан ножевима, пиштољима и аутоматским пушкама, пљачкао албанске цивиле у њиховим двориштима и куц́ама.
Вукотић се терети да је, у саизвршилаштву са Гурољубом Пауновиц́ем, намерно претукао, а затим убио четири албанска цивила, идентификована као Енвер Рустоли, Хамди Фазлију, Авдула Фазлију и Фахредин Фазлију.
Такође, у оквиру те оптужнице, Зоран Вукотић, као саизвршилац, оптужен је да је нечовечно повредио телесни интегритет, здравље, физичко и психичко благостање оштећених и сведока више особа албанске националности, које су, према оптужници, тукли песницама, ногама и другим јаким средствима, по разним деловима тела, наносећи им тешке физичке и психичке болове, последице које оштећени и данас сносе.
Основни суд у Митровици је 16. маја 2018. године ослободио Вукотића ове оптужбе због недостатка доказа. Према речима председника већа Даријуша Сељицког, кривица мора бити доказана ван разумне сумње.
Накнадно, Апелациони суд је 9. јануара 2019. године, вратио овај предмет на поновно суђење, након жалбе ПСК и по службеној дужности.
Трећа оптужница поднета 23. јуна 2023. године терети Зорана Вукотића да је 18. априла 1999. године, око 15.00 часова, на улици „Енвер Муса“, близу гробља у граду Вучитрну, деловао кршећи норме међународног права које су биле на снази током оружаног сукоба на Косову, окривљеног у саизвршилаштву са НН лицима, у својству резервног припадника српске полиције, обученог у униформе српске полиције и наоружаног, кршећи норме међународног права које су биле на снази током сукоба на Косову.
Према оптужници, Вукотић је у саизвршилаштву, убио малолетног младића албанске националности, од 13 година, аутоматским оружјем.
Оптужени Вукотић терети се за саизвршавање кривичног дела „Ратни злочин против цивилног становништва“, кршећи члан 142 у вези са чланом 22 Кривичног закона бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (ЦФР Југославија), паралелно са чланом 3 (1а), заједничким за четири Женевске конвенције, такође укљученим у члан 153 (2), у вези са чланом 31 Кривичног закона Косова.
За прву тачку ове оптужнице, тужилаштво је одустало од кривичног гоњења. У међувремену, суђење се наставља по другој тачки оптужнице.
Четврта оптужница против Зорана Вукотића поднета је 4. октобра 2023. године, теретећи га за саучесништво у кривичном делу „Ратни злочин против цивилног становништва“, тренутно означеном као злочин против човечности.
Суђење у овом случају почело је у новембру 2023. године, али је седница била затворена за јавност. То је зато што је Вукотић у овом случају оптужен за сексуално силовање током рата.
Због обима посла, ови случајеви против Вукотића су пребачени из Основног суда у Митровици у Посебно одељење Основног суда у Приштини.
Вукотић је оптужен да је, као припадник полицијских снага резервне јединице Министарства унутрашњих послова Србије, кршећи правила међународног хуманитарног права, током рата на Косову, 22. маја 1999. године, у саучесништву са другим припадницима српских војних, полицијских и паравојних снага, на територији општине Вучитрн, учествовао у протеривању албанског цивилног становништва, вршењу физичког и психолошког насиља над њима, као и употреби насиља и других нехуманих дела.
Према тужилаштву, Вукотић је починио сексуално силовање у оквиру широко распрострањеног и систематског напада на жену албанске националности.
У том случају, Вукотић је првобитно осуђен на 10 година затвора од стране Основног суда у Приштини 11. новембра 2022. године, али је Апелациони суд 15. фебруара 2023. године повећао ову казну са 10 на 13 година затвора, образлажуцћи да је казна од 13 година затвора сразмерна тежини кривичног дела које је починио Вукотић.
Врховни суд је, међутим, потврдио казну од 10 година.
Извор: Косово онлајн