Спасовдан, Вазнесење Господње или „Дан спаса“ је хришћански празник, који се слави 40 дана након Ускрса а 10 дана пре Духова и увек пада у четвртак.
По хришћанском веровању, васкресењем Господ је показао да је јачи од смрти и 40. дана од васкрсења док су се његови ученици налазили за трпезом Христос им се поново јавио и рекао:
„Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен“.
Да би у томе успели Христос им је обећао Духа Утешитеља, и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли пренијети Христову веру у свет и тиме људство спасавати у вери – одатле назив Спасовдан.
Подигнутих руку Христос је ученике и благословио након чега се почео узносити на небо – Узнесење, тако се, завршивши дело спасења, вратио Богу на небесима.
Спасовдан је сточарски и ратарски празник, крсна или сеоска слава, односно заветина многих села.
Вазнесње Господње славе многе занатлије – пекари, зидари и цвећари. Верује да ће цела година бити родна ако на Спасовдан пада киша. Народ каже да је спасовданска киша скупа и да једна кап вреди колико и златник. Према народном обичају не раде се тешки послови и верује се да празник може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.
Многи обичаји о Спасовдану сачувани су још од предхришћанских времена. Божанство Спас је имало улогу заштите и спасења.
Спасовдан је био многобожачки дан празновања Главног четвртка у години. Громовник Перун, тукао је, по веровању, громовима и градом усеве, а божанство Спас је уз помоћ житног класа у руци, спасавало усеве.
Пре Спасовдана није се пило млеко од Нове године. На Спасовдан мушкарци се не брију, жене се не умивају и деца се не купају.
Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године. У Београду је до 1930-тих постојао обичај да жене уочи празника преноће на гробовима својих покојника, јер су веровале да се тада јавља њихов дух.
Верска прослава Спасовдана састојала се у одласку у Цркву на верски обред посвећен овом празнику. После изласка из цркве, домаћини су своје госте водили кући, где их је чекао припремљен ручак.
Манастир Рукумија, Манастир Сестрољин, Манастир Доброводица и Манастир Раваница су посвећени Спасовдану. Неким градовима је то крсна слава, као на пример. Београду, Бањалуци, Источном Новом Сарајеву, Невесињу, Чачку.