Вест о затварању српских институција јужно од Ибра, у општинама Липљан, Обилић, Приштина, Косово Поље, Вучитрн, Ново Брдо, Косовска Каменица, Витина, Ораховац и Србица, иако је њихов статус требало да буде решен договором и у оквиру решења за Заједницу српских општина, примили смо као још једну од лоших вести у вези с којима немамо много могућности за изјашњавање и деловање, саопштила је Независна културна сцена Србије (НКСС).
Међутим, како додају, низ њихових чланица сарађује годинама са организацијама и појединцима из културног живота Косова и има пријатељске, сарадничке односе, најчешће у оквирима пројеката заговарања и афирмације људских права, културне размене, јачања демократије, слободе стварања и изражавања.
„У протеклих десетак дана, од локалне српске заједнице на северу Косова одузети су: Установа за спорт, омладину и специјализоване услуге Спортског савеза и Културно-уметничког друштва „Косовски божур“, Градски музеј у северној Митровици, Спортска хала (о чему су јавност обавестили и студенти тамошњег универзитета) и Градска библиотека “Вук Караџић” (у којем случају су изостале било какве реакције)“, наводи НКСС.
Напомињу да све описане радње, уз асистенцију полиције, спроводе органи локалне самоуправе, за коју није гласало ни пет посто становништва.
„Добар део становништва севера Косова присуство полицајаца доживљава као окупацију. Припадници полиције се често понашају „и претећи и силеџијски”, делом не говоре или одбијају да говоре српски, „издају неуредну документацију или одбијају да издају службену документацију на српском језику”, не спречавају учестало провоцирање становништва и „узнемиравање жена од лица која не припадају локалној заједници“, подсећа се у саопштењу НКСС.
Према њиховим речима, могло би се рећи да на капиталистичкој периферији нема правде ни за кога, па је не може бити ни за Србе са Косова.
„Деценијска страдања и нагомилане трауме, многе још и необелодањене, посебно албанског, али и других народа Косова (или Републике Косова), чине актуелне неправде према тамошњим Србима олако нормализованим, рутинизованим, наизглед и небитним. Такав однос усмерен на релативизацију или игнорисање нечије тешке стварности, као што нам је добро знано из недавне и даље историје, лоше утиче на друштво и његову културу, његову способност за разумевање данашњице, његову вољу за развојем. Нереаговање јача национализам и реваншизам који служе политичким елитама као непресушни пропагандни ресурс“, оцењује НКСС.
Додају да многе од затворених институција, као што су месне заједнице или центри за социјалну заштиту, имале су функцију и (јединих) места културних окупљања, социјалне подршке и комуникације локалних колектива и заједница.
„Косовска власт не само да не показује намеру да те институције финансира, него их криминализује и затвара демонстративно користећи репресивни апарат, кршећи притом не само принципе елементарног поштовања људских и мањинских права сопственог становништва, него и додатно омаловажавајући, застрашујући и третирајући стручне људе који деценијама раде на тим местима као криминалце. Тиме се крше и закони Косова и очигледно се ради се о употреби вансистемског насиља од стране самог Система“, оцењује НКСС.
Према њиховим наводима, те институције могле су бити мирно замењене новим, које су у оквиру косовског правног и политичког система, али косовским властима је изгледа била потребна још једна пропагандна и тријумфалистичка акција етнички кодираног дисциплиновања и анимирања становништва уочи избора.
„У осуђујућим изјавама међународних актера, не говори се довољно јасно о незаконитом, нелегитимном, и дискриминаторском односу према сопственим грађанима мањинске националности, као да се и ти актери устручавају да ствари назову својим именом. Посета Каје Калас само је ојачала овакав утисак. Позвала је српске судије да се врате у судове, иако би у датим околностима то додатно легализовало оваква поступања, а као да се није упитала зашто те судије нису у судовима“, подсећа НКСС.
„Апелујемо на све који имају могућности и воље, да се супротставе систематизованој пресији над својим суграђанима и комшијама, било на Косову или у Србији, учине оно што је у њиховој моћи да се сваки човек на овим просторима осећа сигурно по елементарним хуманитарним и културним егзистенцијалним нормама, ако се већ мало ко може тако осећати по економским и политичким. Тражимо од свих надлежних институција, домаћих и страних, међународних и локалних, да се нашим колегама и колегиницама, чије је деловање од великог значаја за добробит и функционисање заједница у којима обављају своје делатности, врати право на рад и да им се за то обезбеде одговарајући услови: простор, средства, заштита. На крају, тражимо и од институција САД и ЕУ да не обустављају помоћ невладином сектору на Косову, који упорно покушава да произведе и одржи просторе комуникације, истраживања, уважавања и сарадње како на самом Косову, тако и између Косова и Србије. Албански, српски и други народи региона заувек ће живети у разним заједницама, од оних локалних на Косову и у Србији до регионалне и глобалне заједнице народа капиталистичких периферија, којима су примарни заједнички интереси отпора субординацији и експлоатацији“ поручила је Асоцијација НКСС у саопштењу.
Извор: Косово онлајн
