Председник Црвеног крста Србије Драган Радовановић изјавио је данас да је објекат Црвеног Крста на језеру Газиводе, после упада косовске полиције, престао са радом и више није доступан члановима Црвеног Крста Косова и Метохије.
„Тренутно је тај објекат ван функције што се тиче Црвеног Крста“, рекао је Радовановић за РТС.
На питање да ли је косовска полиција још у објекту, Радовановић је одговорио да нема те информације зато што објекат није доступан Црвеном крсту.
Радовановић је истакао да је Црвени Крст Србије упутио дописе Међународном комитету Црвеног Крста, Међународној Федерацији Црвеног Крста и Сталној комисији Међународног Црвеног Крста са три захтева – да се обезбеди заштита и безбедан рад волонтера и професионално запослених у Црвеном крсту Косова и Метохије, да се обезбеди заштита објеката Црвеног Крста и опреме и да се заштити интегритет Црвеног Крста на Косову и Метохији.
Он је подсетио да је рад Црвеног крста и Црвеног полумесеца свуда у свету регулисан са седам фундаменталних принципа и да су упадом косовске полиције сви ти принципи прекршени.
„Међународно хуманитарно право дефинише потребу да сви хуманитарни радници, здравствени радници и објекти који се користе за хуманитарне активности Црвеног крста и Црвеног полумесеца буду заштићени, што значи да је у овом случају дошло до кршења свих тих принципа“, рекао је Радовановић.
Истакао је да ће некоришћење објекта на Газиводама имати последице по хуманитарни рад на простору јужне српске покрајине и навео да је за последња два месеца 140 волонтера обучено у том центру у оквиру едукативних програма као што су добровољно давалаштво крви, одговор и деловање у случају несрећа, курсеви прве помоћи.
„Ако свих тих програма обуке не би било, дошло би до одређених појава слабости у локалним заједницама у смислу јавно-здравствених проблема, јер не би било довољно јединица крви која је неопходна здравственом систему. Ако не би било обуке прве помоћи била би угрожена лична здравствена безбедност“, указао је Радовановић.
Подсетио је да је Црвени Крст реаговао 2023. године приликом поплаве у Бошњачкој махали, која је мултиетничка средина, када је помогао 540 појединаца.
Указао је да волонтери и запослени Црвеног Крста на Косову раде под отежаним и деликатним условима и навео да је Црвеном Крсту приликом дистрибуције хуманитарне помоћи – пакета хране и хигијене за становништво – у општини Гора 2023. године у Драгашу заплењено 425 пакета хуманитарне помоћи.
„Приведени су секретар Црвеног Крста и возач. До данас та хуманитарна помоћ није ослобођена. Имали смо притиске и упаде у наш објекат на Газиводама о којем говоримо, са захтевом да се уклони табла са натписом Црвени Крст Србије, Црвени Крст Косова и Метохије, да наши волонтери и професионални запослени у Црвеном крсту на Косову и Метохији не носе ознаке Црвеног Крста, које је међународно признат“, навео је Радовановић.
Он је навео да Црвени Крст има сталну комуникацију са међународним мисијама у јужној покрајини као што је УНМИК, али, према његовим речима, не може једна институција да помогне у решавању овог проблема, већ мора да постоји заједнички напор да се обезбеди рад Црвеног Крста на Косову.
„Овде се не ради само о једној згради, парадигма је да се обезбеди рад Црвеног Крста. Не само због Црвеног Крста, него због помоћи становништву којем је Црвени крст потребан, Црвени крст је признат у свим етничким срединама“, истакао је Радовановић.
Извор: Танјуг