Министар спољних послова Србије Марко Ђурић изјавио је да је главни разлог за то што Србија није прва на листи земаља кандидата у европским интеграцијама наша независна спољна политика, али и застој у дијалогу са Приштином где је „Србија талац понашања Куртијевог режима“.
Упитан о путу европских интеграција, реформама, условима и могућности да се оне убрзају, Ђурић је за Блиц ТВ казао да разлози због којих Србија већ није у ЕУ и није прва на листи земаља кандидата нису везани за квалитет и карактер реформи или снагу српске економије која је удвостручена у претходних десет година и већ је достигла неке земље ЕУ.
„Разлози зашто ми нисмо тапшани по рамену као најбољи ђак су геополитичке природе. То је зато што ми имамо независну спољну политику, зато што имамо односе са Истоком и Западом, а важан је разлог и стање у дијалогу Београда и Приштине где је Срибја талац понашања Куртијевог режима и свега што они чине да дијалог пропадне. Ја верујем да Србија има важно место за столом ЕУ. Србија се налази стратешки позиционирана унутар срца истока Европе, имамо осам суседа, природно смо позиционирани да имамо велики утицај. Можемо се као чланица допринети томе да европска политика буде оријентисана ка земљама са којима Србија има сјајне односе, а то су бројне афричке државе“, казао је шеф српске дипломаитје.
Ђурић је на питање постоји ли начин да се затвори поглавље 35 који се односи на косовско питање, рекао да ова Влада има жељу и обавезу да се бори за очување и унапређење положаја Срба на Косову.
„Сматрам да је то наша обавеза и добро је што је ЕУ пре неколико месеци залагањем претходне Владе омогућила Србима са КиМ да путују користећи српске пасоше. Наравно, дијалог Београда и Приштине назадује пуне две и по године. Охридски сусрети су били покушај да се заустави један деструктиван тренд Куртијевих мера и покушаја да искорени утицај Србије са КиМ и сузбије политичко организовање на КиМ. Осим искорењивања српских институција, затворене су десетине институција – Центри за социјални рад, матичне службе… Људи не могу да закључе брак и пријаве рођење деце, па ни да примају плате и пензије…. Разговори који су се водили тицали су се и вансудских хапшења, десетине Срба је у притвору и робијају под крајње сумњивим условима, у правосуђу не раде српске судије, иако је то обавеза под Бриселским споразумом. Многи су иза решетака и због учествовања у протестима против Куртијевог режима. То је међународна заједница осудила само вербално и нико није урадио ништа да то заустави“, рекао је Ђурић.
На питање хоће ли међународна заједница нешто урадити, Ђурић каже да се сви у претходних десет година ватрено борили и да је председник Вучић десетинама пута предводио српску делегацију у разговорима.
„Хтели смо да снизимо ниво тензија да би наши људи тамо опстали, али смо са друге стране често оптуживани од дела опозиције да ћемо прихватити независност Косова. То не да се није десило, већ је сада у Нишу председник опет рекао да је за нас Косово неотуђиви део Србије. Као Влада тражимо иновативне методе, да у датим околностима пружимо материјалну и организациону подршку Србима. У сталној сарадњи Војске РС и Кфора дошло је до ометања планова протеривања Срба са КиМ када је Курти хтео да отвори мост на Ибру. Као што је претходне недеље изостао улазак Приштине у Савет Европе, иако то овде није ни била вест. Да је дошло до чланства сви би били оптужени за тако нешто“, казао је шеф српске дипломатије.
Будући да су министри Косова, Хрватске и Албаније потписали декларацију о војној сарадњи, Ђурић каже да је оштро против те врсте нетранспарентних договора без координације са најближим суседима.
„Ми смо регион који је прошао кроз велику трагедију, а елементарна етикеција је да једни друге обавештавате о намерама да правите војне савезе. Морам рећи да о том споразуму нису били обавештени ни неки од лидера у земљама чланицама Натоа. Ми смо нашим обавештајним каналима имали сазнања о таквим плановима. Одлучно смо против неинклузивних радњи. Ту је циљ да се укључи Приштина и да се направи одбрамбена потковица. Нема потребе да се ми размећемо чињеницом да је српска војска далеко најбоље оспособљена, наоружана, најбројнија, никоме није претња, већ може бити инструмент стабилизације. Србија, осим што је војно неутрална показује посвећеност миру и стабилности кроз споразуме који се односе и на контролу наоружања, а овај договор је кршење регионалног споразума о контроли наоружања који је настао током Дејтонског споразума. Србија се понаша одговорно, градимо мостове сарадње и радимо на добросуседским односима“, нагласио је Ђурић.
Казао је да сада на Самиту Европске политичке заједнице у Тирани није било речи о овој теми, али је било говора током сусрета Вучића и генералног секретара Натоа који је такође био затечен овим договором. „Не верујем да је то њима било потпуно изненађење, али наравно да морате да покажете незадовољство ако нисте консултовани око неких тема за које сте надлежни“, казао је.
Када је у питању Самит у Тирани, Ђурић је рекао да је за Србију било значајно што је била активан учесник састанака и разговора и што је председник Вучић имао прилику да се састане са водећим лидерима ЕУ.
„Председник се по пети пут састао са Антонијом Коштом од када је постао председник Европског савета. Развијамо односе са ЕУ кроз бројне састанке од када су Европска комисија и Европски савет ступили на дужност, али и кроз посете, јер је овде била Марта Кос, долази Каја Калас, а био је Кошта. То државама чланицама усмерава пажњу на Европску унију и интеграцију Западног Балкана“, рекао је Ђурић.
Будући да је ситуација у свету комплексна због Украјине што је оптерећење и за Србију, министар каже да очување стабилности како изнутра тако и регионално кључна предност друштвеног развоја Србије.
„И наша економија је претрпела ударац, овде смо примили стотине хиљада људи из ратом захваћених подручја и лепо је што смо их угостили. Драго ми је јер смо сачували образ поштујући Повељу УН и наша традиционална пријатељства. То иницијално није наишло на добродошлицу, али време је показало да је оваква политика преживела тест. Залажемо се за крај рата у Украјини и то ће бити изазов за целу Европу“, рекао је Ђурић.
Упитан о Криму и могућем домино ефекту са Косовом, Ђурић одговара да Србија од почетка упозорава на чињеницу да територијални интегритет и суверенитет Србије не може бити мање важан од неке друге земље.
„Русија и Украјина подржавају наш територијални интегритет, спадамо у малобројне земље које стриктно подржавају Повељу УН. Случај Косова не сме бити право на самоопредељење јер су Албанци то право искористили кад су формирали Републику Албанију 1912. године. Један народ не може више пута да се определи по том питању, на КиМ је то класичан пример сепаратизма. Србија је у УН и у Оебсу више пута износила свој став како би заштитили своје интересе и избегли увлачење у сукоб у којем наше учешће не би променило исход, а само би нама нанело штету. Хајде једном да покушамо после двадесетог века где смо први скакали у сваки светски рат, мудро да прођемо кроз ове турбулентне воде и фокусирамо се на важне ствари. Да овде изградимо институције, економију и социјалну мобилност“, објаснио је.
Када је питању посета председника Србије паради у Москви, шеф српске дипломатије каже да нема потреса на нашем енергетском тржишту, нити лоших вести. „Уживамо у повољној енергетској ситуацији. Настављамо досадашње аранжмане, политички су створене претпоставке да Србија има сигурно снабдевање енергентима у наредном периоду. Вучић је тамо ишао да обави два екстремно важна задатка, а то је да покаже да Србија стоји против историјског ревизионизма, али и да утаначи енергетске договоре јер 85 посто нашег гаса долази са те стране“, нагласио је Ђурић.
Како каже, он је био на Самиту министара спољних послова ЕУ у Варшави дан пре параде у Москви. „Објаснио сам колико сам могао наш став. Разумели су нас више него пре састанка, злуради коментари да ће Србија бити санкционисана су се изјаловили баш и због труда да Србија објасни своје позиције“, нагласио је.
Када је у питању данашња посета министра спољних послова Турске Хакана Фидана, Ђурић наглашава да је Турска сила огромних размера, а господин Фидан фигура од огромног утицаја у Турској.
„Он је неко ко је водио турске обавештајне службе, десна рука Ердогана. Са њим ћемо се срести и ја и Вучић. Говорићемо и о економским односима, али и осетљивим темама као што је Косово и Метохија, где имамо различите ставове са Турском. Морамо радити на томе да покушамо да помиримо разлике. Имамо у просеку најмање једном годишње састанке на нивоу министара спољних послова, а сада постоји потреба да порадимо на томе да боље разумемо једни друге“, закључио је Ђурић.
Извор: Косово онлајн
