Већ деценијама у Србији траје полемика о томе шта треба мењати у изборном законодавству и има ли мањкавости у пропису о јединственом бирачком списку. Министарка за државну управу и локалну самоуправу Снежана Пауновић верује да ће европске институције дати зелено светло на предложене измене, које ускоро треба да се нађу и пред народним посланицима у Скупштини.
Пауновић je рекла за РТС да се бирачки списак не може сматрати данас мање важним него што ће бити сутра, али је данас можда већа тема него што је била неколико година уназад.
„Бирачки списак се некако увек провлачи код политичке борбе која има за циљ, могу да кажем, рушење актуелних изборних резултата, свеједно о ком изборном процесу говоримо. Онда долазимо до фазе да се бирачки списак, као неисправан документ, често ставља у фокус“, рекла је Пауновићева.
Подсетила је да је расправа о изменама закона о бирачком списку била мучна од самог почетка.
„Разговори у параменту су почели у мало ширем формату и били су тешки, а подразумевали су и присуство невладиног сектора, односно радне групе која функционише у оквиру Скупштине Србије. Међутим, није се дошло до консензуса. Дошло се до финалне фазе око формирања Комисије за контролу јединственог бирачког списка када су, некако без образложења, представници опозиционих парламентарних партија и представници невладиних сектора практично у два дана напустили радну групу“, рекла је Пауновић и додала да ни до дан данас нема образложења за тај поступак.
Нагласила је да је радна група наставила са радом, а да су разговори били прекинути у фази када се водила полемика око чланова комисије.
„Полемика се водила око тога да ли ће комисију чинити три представника владајуће већине, три представника опозиције и три представника невладиног сектора, што је био предлог ЦРТЕ, са којом су се сложили опозициони посланици. Други предлог је да то буде пет представника владајуће већине, три представника опозиционих посланика и два представника невладиног сектора, што је био предлог колеге Угљеше Мрдића, односно свих нас који смо учествовали у раду радне групе са позицијом владајуће већине“, објаснила је.
Одлуке је, наводи, требало доносити двотрећинском већином, што значи да је требало да дође до најидеалнијег решења.
До сада су, увид у предложене измене имале изборне комисије и предлагачи изборних листа, а упућена је и Kанцеларија ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ODIHR).
„Очекујем да ODIHR понуђену промену закона о јединственом бирачком списку препозна као нешто на чему је мање више иницирао, да не кажем инсистирао. Препоруке нису обавезујуће. Ми смо имали промене изборног закона и 2020. и 2022. све по њиховим препорукама“, рекла је Пауновић.
Она је рекла да парламентарне изборе очекује када дође време за њих и да тренутно нема основа за њих.
„То што се први пут појавила политичка платформа кроз потребу чак и једног дела студената да дођу на власт, то је легитимно, али морају сачекати редовне изборе и да имају стрпљења. Друго, да будем потпуно искрена, не би било први пут да одемо на парламентарне изборе који су ванредни. Имали смо их и 2023. и ништа од тога није показало неки свој ефекат“, закључила је Пауновић.
Извор: РТС