Бивши председник Војног суда у Београду адвокат Ђорђе Трифуновић оценио је да власти у Приштини покретањем поступка за ратни злочин у Меји против 53 официра и припадника југословенске војске и полиције покушавају да одбране свој суверенитет и да је на надлежним институцијама у Србији да оптуженима пруже сваку врсту правне помоћи.
Најмасовније суђење у одсуству за ратне злочине, конкретно за злочин у Меји, требало би да почне 16. јуна, а анализирајући оптужницу Трифуновић каже да је паушална.
„Сама оптужница је прилично паушално постављена. Наводи се број убистава, наводи се да постоје спискови људи који су наводно убијени, а да они потичу из оних масовних гробница у Батајници. Ту видим неку везу између онога што је ту доведено и онога што се тамо на терену дешавало, али, нема конкретних описа дела, нема за сваког појединачно оптуженог шта је радио, када, о времену и начину… Тако да је то поприлично паушално постављено“, каже Трифуновић за Косово онлајн.
Додаје да је из Приштине најављено да ће се током процеса користити најбољи међународни стандарди и судска пракса, што за овог стручњака значи да ће у праћење поступка бити укључена и међународна заједница.
„То обавезује наш правосудни систем, наше органе војне безбедности, полиције, да помогну тим људима и да се браниоцима који ће бити одређени по службеној дужности доставе подаци за одбрану. Другачије не може“, прецизира Трифуновић.
Објашњава да овако масовно суђење у одсуству представља један облик „доказивања суверенитета“ Косова, али да ће се оптужени сусрести са реалним проблемима.
„Они и даље настоје да свој суверенитет одбране озбиљним оптужницама и то су најављивали и раније. Али, то су наши грађани. И они не морају да приступе тамо на суђење, нити да се изузму добровољно. Међутим, то је свакако проблем и за путовање, мир, спокојство тих људи. Али, тако је како је, ми не можемо из тога изаћи напречац, да прогласимо да не признајемо те ратне злочине, тај суд, то смо већ све рекли, али пита се и међународна заједница“, навео је овај адвокат.
Додаје да ће у случају осуђујућих пресуда, сваки од осуђених имати могућност на понављање поступка, али и да би Србија могла да суди уколико постоји елемената кривичне одговорности.
„У суђењу у одсуству постоји институт понављања поступка у присуству. Е сада, ако би дошло до неког коначног договора, ако би се утврдило да заиста постоје докази да је неки од ових злочина заиста учињен, постоји могућност да сама држава суди своје грађане јер ратни злочин не застарева. Али, за сада ту нема никаквих објективних мерила да бисмо могли да знамо како ће то на крају испасти“, истиче Трифуновић.
Упитан због чега је требало толико година да се формира предмет у коме је оволики број оптужених за ратне злочине, Трифуновић каже да је у оваквим поступцима потребно време како би се прикупили докази.
„Та истрага је почела 2013. или 2014. године и претпостављам да су морали толико да раде да би скупили неке релеватне доказе, ако су их уопште скупили. Овде нема застарелости тако да тај проток времена нема утицаја на то да ли ће бити подигнута оптужница или не“, наглашава.
Сматра да је упитно на који начин се одлучило да се толиком броју бивших припадника војске и полиције суди у одсуству.
„Суђење у одсуству је позната процесна ситуација ако би то било отежано да не могу да приступе. Они наводе у оптужници да су предузели све што су могли да предузму да се обезбеди присуство окривљених, али не знам шта то подразумева, јер се наводи да немају адресе или је непознато пребивалиште“, закључује Трифуновић.
Извор: Косово Онлине