Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић разговарала је у Влади Србије са амбасадорком СР Немачке у Србији Анке Конрад и директором Немачке развојне банке (KfW) за југозападну Европу и Турску Клаусом Милером о сарадњи на текућим пројектима у области енергетике и плановима за даља улагања у обновљиве изворе енергије и унапређење енергетске ефикасности.
Ђедовић Хандановић је истакла значај климатског партнерства са Немачком и захвалила на доследној подршци коју та земља пружа Србији у модернизацији енергетског сектора, саопштило је министарство.
„Захвални смо немачкој влади и развојној банци KfW на континуираној подршци у различитим подсекторима енергетике, од даљинског грејања и енергетске ефикасности, до развоја нових капацитета из обновљивих извора енергије. Србија и Немачка имају конструктиван и интензиван дијалог који даје конкретне резултате, у складу са нашим амбицијама и реформским циљевима у енергетици и у наредном периоду планирамо продубљивање сарадње кроз нове пројекте”, рекла је министарка.
Она је истакла успешну сарадњу са KfW у изградњи нових топлана на биомасу и увођењу обновљивих извора енергије у системе даљинског грејања.
„Изградили смо четири потпуно нове топлане на биомасу и настављамо другу фазу у којој ће се у наредним годинама у Пријепољу, Новом Пазару, Нишу, Рачи, Врању и Мајданпеку уградити нови котлови у топлане. Такође, до краја године планирамо да закључимо споразум о увођењу OIE у топланама широм земље, коришћењем соларне технологије и топлотних пумпи, укупне вредности 60 милиона евра, од чега би 20 милиона била донација захваљујући подршци KfW“, рекла је она.
Указала да се приводе крају радови на изградњи ветропарка на старим рударским одлагалиштима у Костолцу, капацитета 66 MW. „Свих 20 стубова првог ЕПС-овог ветропарка већ је монтирано, као и 95 одсто кабловске мреже. У овој години добићемо прве зелене мегавате из овог ветропарка који показује опредељење Србије да развија нове капацитете из ОИЕ. Ово је један од најважнијих пројеката који се реализује са KfW због доприноса декарбонизацији и смањивању зависности од фосилних горива”, рекла је Ђедовић Хандановић.
Подсетила је да је енергетска санација зграде Војномедицинске академије један од важнијих пројеката који се реализује са KfW.
„Енергетска санација Војномедицинске академије допринеће смањењу енергетских и финансијских трошкова као и повећању комфора рада и боравка за лекаре и пацијенте. Прва фаза пројекта је у току у којој се усаглашавају мере енергетске санације попут унапређења система за грејање и хлађење, санације конструкције објекта, крова на нижим деловима објекта и коришћења соларне енергије. Завршетак тендерске процедуре очекујемо до краја године, а почетак радова следеће године који ће допринети смањењу емисије штетних гасова за 35 одсто у овој болници“, рекла је министарка.
Амбасадорка СР Немачке Анке Конрад истакла је дуготрајну подршку те земље Србији у процесу енергетске транзиције.
„Током протеклих 25 година, Немачка је кроз развојну сарадњу определила око пет милијарди евра подршке сектору енергетике у Србији. Радује нас што је Србија посвећена циљу постизања климатске неутралности до 2050. године. Спремни смо да подржимо ваше планове у процесу декарбонизације и желимо да додатно унапредимо сарадњу, као и да заједнички идентификујемо нове пројекте“, рекла је Конрад.
Директор Немачке развојне банке (KfW) за југозападну Европу и Турску Клаус Милер истакао је интересовање те банке за укључивање у програм подршке унапређења енергетске ефикасности у стамбеним зградама у Србији. Указао је да постоји опредељење банке за подршку Србији у развоју и интеграцији водоничних технологија које у Европској унији добијају све више на значају.
Извор: Танјуг