Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је у Лускембургу да захтев Приштине за чланство у Савету Европе (СЕ) није на дневном реду састанка Комитета министара.
,,Најважнија вест за грађане је да КиМ, јужна српска покрајина, данас није и неће постати члан Савета Европе“, истакао је Ђурић који учествује на састанку Комитета министара.
Он је навео да је значајно то што земље Квинте нису подржале да се захтев Приштине за чланство уврсти на дневни ред састанка.
,,Грађани треба да знају да је и прошле године чланство Косова у Савету Европе спречено захваљујући дипломатским активностима Србије, пре свега дипломатским активностима председника Александра Вучића на највишем нивоу и његовим разговорима које је имао са европским лидерима у том периоду“, рекао је Ђурић.
Он је навео да је у излагању на састанку Комитета министара упозорио на чињеницу да се не сме заборавити да је Србија пре 22 године као демократска држава примљена у Савет Европе у својим границама и да је недопустиво да се границе једне демократске државе прекрајају произвољно, супротно Повељи УН.
,,Ми смо земља која чврсто стоји иза принципа међународног права и ми се залажемо за демократске принципе, а не за етнократске и етнонационалистицке принципе“, рекао је Ђурић.
Указао је да је власт Аљбина Куртија у претходних годину дана наставила са гажењем колективних права Срба на КиМ и додао да је очигледно то узето у обзир од стране држава чланица.
,,Нажалост, више од две трећине чланица Савета Европе је признало независност Косова и Метохије одмах након његовог проглашења, тако да ово је једна од организација у којима ми немамо генерално већину и већинску подршку за наше ставове, али зато је било важно да и ове године позиција Србије превагне овде“, подвукао је Ђурић.
Нагласио је да је веома је значајно и што парламентарци из Србије континуирано раде са својим колегама у Парламентарној скупштини Савета Европе.
Приштина је поднела захтев за приступање СЕ у мају 2022. године, а Парламентарна скупштина СЕ је у априлу 2024, на основу извештаја известиоца Доре Бакојани, подржала пријем Приштине и позвала Комитет министара да донесе такву одлуку.
Бакојани је препоручила чланство Косова у СЕ, иако је Приштина испунила само један од три услова које је она првобитно навела, а то је спровођење одлуке уставног суда у Приштини о враћању земље манастиру Високи Дечани и то тек осам година након доношења те одлуке.
Друга два услова – формирање Заједнице српских општина и решавање проблема експропријације земљишта у општинама где живе углавном Срби Приштина није испунила.
Међутим, у мају те године захтев Приштине се није нашао на дневном реду Комитета министара, пошто је Француска затражила одлагање одлуке јер Приштина није испунила обавезу да формира Заједницу српских општина.
Захтев Приштине да буде специјални гост скинут је почетком марта ове године са дневног реда Политичког комитета Парламентарне скупштине СЕ.
Подржали смо територијални интегритет УКР, оградили се од неких других одлука
Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је данас да је Србија на састанку Комитета министара Савета Европе (СЕ), који се одржава у Луксембургу, подржала принципијелно територијални интегритет и суверенитет Украјине, али да се истовремено оградила од неких других одлука, у складу са својим интересима.
Ђурић, који је учествовао на састанку у Луксембургу, је навео да се Србија оградила од одлука које се тичу оснивања трибунала и судова по питању ситуације у Украјини.
Министар је рекао да је на састанку Комитета министара представник БиХ покушао да изнесе црно-белу слику о ситуацији у том делу региона, која, како је истакао, не одражава вероватно ни једногласно ставове свих актера у БиХ.
,,Ја сам могао и желео да кажем да Србија снажно подржава Дејтонски мировни споразум, да подржава унутрашњи дијалог, демократски дијалог са свим демократски изабраним лидерима унутар БиХ и да не прихватамо црно-белу слику која се инсинуира, која је, наравно, на штету Републике Српске и на штету њених демократски изабраних представника“, навео је шеф српске дипломатије.
Ђурић је рекао да је говорио о темама које су политички најважније за Србију, али да је и када је реч о глобалним темама, Србија подржала стратешке циљеве Савета Европе.
,,Можемо уздигнута чела да кажемо да заиста стојимо иза оних вредности на којима је Савет Европе и установљен одмах након Другог светског рата. Ми се озбиљно придржавамо принципа и територијалног интегритета и Повеље УН и држимо се демократских вредности. Не мешамо се у унутрашње послове других држава“, нагласио је Ђурић и додао да то највише одговара националним интересима Србије.
Према његовим речима, то је од неких чланица подржано и вредновано, а од неких не.
Шеф српске дипломатије је пренео и да је у Луксембургу разговарао са новом министарком спољних послова Грузије и истакао да је добра вест да у јуна стартују директни летови између Београда и Тбилисија.
,,Надам се да ће у наредних неколико месеци отворити и наше дипломатско – конзуларно представништво у Тбилисију. Грузија данас има привредни раст од више од шест одсто. Нама је потпуно пријатељска држава и подржава нас и око Космета. Имамо сличне изазове и радујем се томе што ћемо унапредити сарадњу са Грузијом“, казао је Ђурић.
Извор: Танјуг