Министар за европске интеграције Србије Немања Старовић истиче да су посете председника Савета ЕУ Антониа Коште, европске комесарке за проширење Марте Кос, али и долазак високе представнице за безбедносну политику Каје Калас, најбољи доказ да ЕУ озбиљно приступа питањима у региону, а посебно односима са Србијом, наводи Јуроњуз Србија, преноси Косово онлајн.
„Антонио Кошта долази вечерас у Београд, а сутра ће бити организован свечани дочек испред Палате Србије, након којег ће уследити разговори са председником Србије Александром Вучићем и премијером Ђуром Мацутом. Ова посета за нас има посебан значај“, рекао је Старовић,наглашавајући важност ове дипломатске турнеје која обухвата више земаља Западног Балкана.
Старовић подсећа на кључне теме које ће бити на дневном реду разговора током Коштине посете, међу којима је убрзање процеса интеграције Србије у ЕУ, као и отварање трећег кластера преговора – што је, према његовим речима, од кључног значаја за даљи напредак земље на њеном европском путу.
Једно од кључних питања које Европска унија поставља Србији током свих разговора односи се на усклађивање спољне политике са политикама Уније.
„То је обавеза која произлази из преговарачког оквира и која подразумева постепено усклађивање, до тренутка када постанемо пуноправни чланови ЕУ“, објашњава Старовић.
Он истиче да тренутни степен усклађивања спољне политике Србије износи више од 56 одсто, што је значајан напредак, али и признаје да постоје изазови који се односе на став Србије према санкцијама Русији.
Према његовим речима, Србији није могуће да одмах приступи потпуно усклађивање са политикама ЕУ, пре свега због политичких и економских околности које би то захтевале.
Коштина посета не односи се само на Србију. Током своје регионалне турнеје, он ће се састати са лидерима свих земаља Западног Балкана, укључујући и Босну и Херцеговину, Црну Гору, Косово, Северну Македонију, и Албанију. Посета ће кулминирати Самитом Европске политичке заједнице у Тирани, који ће се одржати 15. и 16. маја, а на којем ће Србија као кандидат за чланство бити присутна.
Старовић описује Европску политичку заједницу као „релативно нов формат“ који окупља све европске државе, и то не само чланице ЕУ, већ и земље кандидаткиње као што је Србија, али и земље које нису заинтересоване за чланство, попут Швајцарске и Норвешке.
„То је простор за дијалог, за размену мишљења и идеја, који омогућава дубље повезивање европских земаља, без обзира на њихов политички статус“, објашњава Старовић.
Он сматра да ће на овом самиту бити речи и о рату у Украјини, као и о даљим корацима у процесу интеграције Западног Балкана у ЕУ.
Једно од кључних питања које остаје у фокусу је однос Београда и Приштине, као и наставак дијалога који је већ дуже време на мртвој тачки. Иако се не очекује да ће ЕПЗ самит бити формат за решавање овог питања, Старовић не искључује могућност да се тема односа Београда и Приштине помене.
Он сматра да, иако није примарни фокус самита, дијалог између Београда и Приштине мора бити покренут.
„Имали смо недавно прилику да разговарамо са господином Соренсеном, новим представником ЕУ за дијалог између Београда и Приштине, и он је свестан одговорности која му је поверена“, наводи Старовић.
Према његовим речима, док су претходни преговори били у великој мери ирелевантни у погледу онога што се дешава на терену, постоји потреба за новим приступом који би могао да помери ствари са мртве тачке.
Кошта је у интервјуу за Јуроњуз изјавио да би Црна Гора и Албанија могле завршити преговоре о приступању ЕУ у наредне три до четири године, док Србија, према неким проценама, неће бити део тих пројекција у том периоду.
Старовић признаје да би отварање трећег преговарачког кластера био значајан корак за Србију, али и наглашава да су проширења ЕУ увек политички изазовна и подложна променама.
„Ми се налазимо у периоду када ЕУ мора озбиљно да се посвети политици проширења. Иако се говори о потенцијалним датумима за пријем нових чланица, искуство нас учи да треба бити опрезан са обећањима“, поручује Старовић, подсећајући на раније покушаје да се Србији постави рок за чланство, који су на крају изостали.
Старовић је јасно ставио до знања да ЕУ тражи да Србија испуни одређене политичке критеријуме, али и да ови захтеви нису новост.
Он је изјавио да се захтеви не односе само на спољне политичке односе Србије, већ и на унутрашње реформе, нарочито у областима слободе медија и владавине права.
„Ми смо у сталном контакту са Бриселом, и све што се од нас тражи, трудимо се да реализујемо. Први корак у томе је испуњавање обавеза према Европској комисији, као што је избор чланова Савета РЕМ-а“, каже Старовић, додајући да је у питању озбиљан политички процес који захтева пажљиво и одговорно приступање.
Извор: Косово онлајн