Европски парламента усвојио је извештај известиоца за Србију Тонина Пицуле о напретку наше земље у евроинтеграцијама са 419 гласова за, 113 гласова против и 88 уздржаних. Пицула је затражио да Србија споведе реформу у области владавине права, нормализује односе с Приштином и усклади се са спољном политиком ЕУ. Гласало је 620 од 751 европосланика.
Тонино Пицула, приликом представљања извештаја новом сазиву ЕП, изјавио је да је политичка реалност у Србији изузетно сложена дуже време, поготово у протеклих шест месеци од пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду који је, истакао је, постао симбол корупције, непотизма и неадекватних контролних механизама.
У усвојеном извештају наведено је да ће укупни темпо приступних преговора са ЕУ зависити од опипљивог напретка у основним вредностима, владавини права, посвећености заједничким европским правима и вредностима, као и од усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.
Темпо ће зависти и од дијалога Београда и Приштине који треба, како је наведео, да се „спроводи у доброј вери како би се обезбедио правно обавезујући споразум заснован на међусобном признавању“.
Србија се, такође, позива да „снажном политичком вољом и доследношћу у спровођењу реформи у вези са ЕУ“ покаже да је стратешки оријентисана ка ЕУ и да „објективно и недвосмислено“ комуницира са својим грађанима о ЕУ, европском путу Србије и потребним реформама.
Примећује се и изражена посвећеност Србије чланству у ЕУ као стратешком циљу и њена амбиција да се у потпуности усклади са правним тековинама ЕУ до краја 2026. године.
Пицула је нацрт извештаја, који је сачињен као одговор ЕП на извештаје Европске комисије о Србији из 2023. и 2024, године, представио у фебруару ове године, након чега су европски посланици уложили амандмане.
У документу, о којем је ЕП гласала као о предлогу резолуције, понавља се да став ЕП да приступни преговори са Србијом треба да напредују само ако се усклади са санкцијама ЕУ Русији и оствари значајан напредак у реформама у вези са ЕУ, посебно у области основних вредности.
Признаје се добар ниво припремљености Србије у погледу макроекономске стабилности и фискалне дисциплине, као и процена Комисије да је Кластер 3 технички спреман за отварање.
Када је реч о дијалогу Београда и Приштине, позивали су високу представницу ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Кају Калас и Европску комисију да преузму проактивнију улогу у вођењу процеса дијалога и затражили већу улогу ЕП у олакшавању дијалога.
У извештају се позива на „отварање потпуних и транспарентних правних поступака“ након истраге о паду надстрешнице 1. новембра 2024. године, коју воде органи власти, наглашава се важност слободе говора и окупљања и позива на непристрасну истрагу поводом тврдњи да је 15. марта на протестима коришћена незаконита технологија за контролу масе.
У тексту се и поздравља и активно ангажовање Србије у спровођењу новог Плана раста за Западни Балкан и напредак Србије ка развоју функционалне тржишне економије са позитивним растом БДП-а и повећаним страним инвестицијама у неким секторима.
Усвајању извештаја претходила је расправа у Парламенту, а сам извештај након усвајања поприма облик Резолуције која није обавезујућа.
Извор: РТС