У Источном Сарајеву и Сарајеву је обележено 33 године од злочина над војницима НА у сарајевској Добровољачкој улици где су нападнути од муслиманских паравојних јединица и када је убијено 42 припадника ЈНА, 71 особа је рањена, а преко 200 је заробљено.
Парастос за страдале припаднике НА служен је у Храму Светог великомученика Георгија у Миљевићима након чега су се породице убијених и бројне делегације упутиле аутобусима у Сарајево, у улицу Хамдије Кршевљаковића, бившу Добровољачку, где су мирном шетњом, полагањем цвећа и прислуживањем свећа одали помен страдалим припадницима НА, преноси РТРС.
Почаст убијенима одали су чланови њихових породица, они који су преживели овај злочин, као и грађани из Источног Сарајева.
Полиција Републике Српске обезбеђивала је пут до Враца, где су је на међуентитетској линији преузели припадници МУП-а Кантона Сарајево, и то у великом броју.
Бивши припадници ,,Зелених беретки“ и такозване Армије БиХ окупили су се у Добровољачкој улици, уочи доласка српске делегације на обележавање 33 година од злочина над војницима НА, али су пре доласка српских представника, напустили су место злочина у Добрововољачкој.
Изасланик српског члана и председавајуће Председништва БиХ Бошко Томић изразио је жаљење што још нико није одговарао за масакр над припадницима НА у Добровољачкој улици у Сарајеву.
,,Нема помирења док се не признају злочини над Србима у протеклом рату. Истина је само једна и када покушавамо са Бошњацима да дођемо до праве истине, онда они избегавају. Они је тумаче на свој начин“, рекао је Томић.
Миленко Перић из Лознице, који је 1992. године био у колони НА, која се повлачила из Сарајева, рекао је да су имали наређење да не пуцају и да иду у мирној колони, а да су их муслиманске снаге извлачиле из возила и у њих пуцали с леђа.
,,Они су на нас отворили ватру. То је једина истина о ‘браниоцима Сарајева’ који данас славе“, рекао је и додо да су га извели из возила и пуцали му у ноге с леђа, након чега је заробљен.
Колона НА нападнута је у Добровољачкој улици док се мирно повлачила из Сарајева према ранијем споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем.
Нападом су руководили тадашњи члан Председништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње такозване РБиХ.
Иако је за безбедност војника гарантовао тадашњи председник Председништва БиХ Алија Изетбеговић, колона НА је нападнута.
ЦБ Источно Сарајево поднео је 2005. године кривичну пријаву против 15 лица осумњичених за овај злочин, али је Тужилаштво БиХ тек у новембру 2007. године покренуло истрагу. Међународни тужилац у БиХ Џуд Романо донео је у јануару 2012. године одлуку о обустављању истраге.
Тужилаштво БиХ је 20. новембра 2018. године донело наредбу о поновном отварању истраге у предмету ,,Добровољачка“, па је Суд БиХ у мају 2022. године потврдио оптужницу против 10 лица која се терете за ратни злочин.
Међу оптуженима су Ејуп Ганић, као члан Председништва РБиХ, Заим Бацковић, као члан оперативног центра Штаба Територијалне одбране РБиХ и усуф Пушина, као помоћник министра унутрашњих послова РБиХ и начелник штаба МУП-а РБиХ.
Линта: Ратни злочин у Добровољачкој улици доказ да је Алија Изетбеговић изабрао рат
Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта изјавио је да је почињени ратни злочин над војницима и цивилима који су били у служби ЈНА 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву један у низу доказа да је Алија Изетбеговић изабрао рат.
,,У питању је био мучки и кукавички напад паравојних формација на невине војнике који је добро испланиран од стране муслиманског политичког и војног врха упркос гаранцијама Алије Изетбеговића и тадашњег команданта УНПРОФО-а у БиХ канадског генерала Мекензија. За ове злочине нико од наредбодаавца и починалаца није одговарао“, истакао је Линта.
Он је навео да бошњачки политичари и медији напад на ЈНА у Сарајеву 2. маја 1992. године лажно представљају као одбрану града.
Линта је нагласио да према сведочењима официра ЈНА није постојало никакво наређење, ни писано, ни усмено, о нападу на Председништво БиХ или било коју другу институцију у Сарајеву, како лажно тврде бошњачки политичари и медији, јер је војска према претходном договору постепено напуштала и Сарајево и БиХ.
Додао је да је Споразум о мирном повлачењу ЈНА са територије БиХ који је постигнут 26. априла у Скопљу муслиманска страна прекршила више пута.
,,Србија треба да се упорно и активно бори за истину о догађајима у Сарајеву, карактеру рата и страдању српског народа у БиХ. То је важно због чињенице јер етнички мотивисано правосуђе БиХ не процесуира наредбодавце и извршиоце бројних злочина над Србима а српске жртве се омаловажавају, понижавају, умањују и негирају“, истакао је Линта.
Како је рекао, према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих у Бањалуци 2. и 3. маја 1992. у Сарајеву је погинуло и убијено најмање 28 припадника и службеника ЈНА, 50 је рањено а велики број њих је заробљен и изложен тортури.
,,Убиства војника су, како наводе у Републичком центру, започела 20.априла када су убијена два млада војника на Бистрику, а два дана касније тј. 2.априла у Великом парку је заробљено и убијено осам припадника ЈНА. Ни за злочине на Бистику и у Великом парку нико није одговарао“, закључено је у саопштењу.
Извор: Танјуг/ РТВ