У Добровољачкој улици у Сарајеву 3. маја 1992. пре 33 године, нападнута је колона ЈНА која се мирно, у складу с претходним договором, повлачила из Сарајева и тада је убијено 42 припадника ЈНА, 71 особа је рањена а преко 200 је заробљено.
Нападачи су били припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране БиХ и паравојних муслиманских формација и радикални исламисти, посебно припадници такозваних Зелених беретки, а међу заповедницима било је познатих криминалаца.
Напад на војнике, њихове старешине, цивилна лица на служби у ЈНА почео је 2. маја 1992. године око 11.30 часова када је око 200 припадника јединица територијалне одбране БиХ и Зелених беретки међу којима су били Сакиб Пушка, Јусуф Празина, Емин Швракић, Исмет Бајрамовић Ћело, опсели и напали Дом ЈНА.
Напад на колону ЈНА у Добровољачкој, који се догодио сутрадан 3. маја, предводио је Ејуп Ганић, тада члан Председништва БиХ.
Тај напад се догодио упркос договору муслиманског лидера Алије Изетбеговића, команде Друге војне области ЈНА и Унпрофора, да ће колона безбедно напустити град.
На колону је отворена ватра, после чега су људе извлачили из возила и злостављали их, а из непосредне близине, наочиглед припадника Унпрофора, убијено је девет војника, старешина или цивилних лица ЈНА.
Због напада муслиманских војних и паравојних формација на Дом ЈНА као и на припаднике ЈНА на више других места у граду, истог дана је на сарајевском аеродрому задржан муслимански лидер, тадашњи председник Председништва БиХ, Алија Изетбеговић, који се са потпредседником владе Златком Лагумџијим и ћерком Сабином враћао са преговора у Лисабону.
Изетбеговић је одведен у касарну ЈНА у Лукавици ради преговора о безбедној евакуацији припадника ЈНА из команде Друге војне области, као и других објеката који су се тада налазили под опсадом муслиманских снага у Сарајеву.
У преговорима су учествовали генерал Милутин Кукањац, командант Друге војне области ЈНА, генерал Луис Мекензи, Канађанин, заповедник мировних снага УН, Унпрофор, Ејуп Ганић, члан Председништва БиХ. Безбедну евакуацију ЈНА гарантовао је тада сам Изетбеговић.
Како је усаглашено, колона са возилима ЈНА кренула је из команде у насељу Бистрик у 18 часова, а на њеном челу налазио се транспортер у којем су се налазили Алија Изетбеговић, генерали Мекензи и Кукањац.
У колони се налазило око 300 лица, у приближно 40 возила, који су кретали ка Лукавици.
Пошто је транспортер на челу конвоја избио из Добровољачке улице на Скендерију, око 20 припадника муслиманских формација препречило је пролаз, одсекавши остатак колоне, а из околних објекта, са удаљености око педесетак метара, отворена је ватра.
Припадници ЈНА притом су, изненађени, беспомоћно седели у возилима.
По сведочењима преживелих, нападачи су убијали у возилима, а такође су извлачили војнике, старешине и цивилна лица, која су уз понижавање, упуцавали, убијали или рањавали.
Непосредни сведок, генерал Мекензи је касније, у књизи „Пеацекеепер Роад то Сарајево“ описао шта се догађало: „Могао сам да видим како војници територијалне одбране протурају цеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били део конвоја, и пуцају… Видео сам како се крв слива низ ветробране возила“.
Тужилаштво БиХ јануара 2012. донело је одлуку да се обустави истрага против Ејупа Ганића, Хасана Ефендића, Заима Бацковића, Јована Дивјака, Јусуфа Пушине, Емина Швракића, Драгана Викића, Фикрета Муслимовића, Џевада Топића, Јовице Беровића, Решада Јусуповића, Јусуфа Кецмана, Дамира Долана и Ибрахима Хоџића, пошто, уз образложење да ту није било „кривичног дела“.
Извор: Танјуг