Салвадорски кардинал емеритус Грегорио Роса Чавез изјавио је да очекује да избор новог папе траје кратко, али други наводе да очекују дугу конклаву уз разнолике гласове кардиналских “лобија“.
Извори су за шпански портал Расон изјавили да очекују да државни секретар Ватикана, кардинал Пјетро Паролин, у првом кругу гласања добије велику подршку тих “лобија“.
“Иако је прерано дати тачан број гласова које су већ сакупили у своју корист, они (кардинали) се организују на такав начин да желе да покажу да постоји само Паролинов начин. А то се може постићи само ако освоји најмање 40 гласова на том првом гласању“, каже извор из Ватикана.
Италија има 17 кардинала бирача на овој конклави, али постоји могућност да неће доћи до блоковског гласања за Паролина, кардинала из Венета, будући да неки од њих подржавају друге Италијане – кардинала Болоње Матеа Цупија и латинског патријарха Јерусалима, Пјербатису Пицабалу.
Извори наводе да би уз део “италијанског лобија“, Паролину такође била потребна подршка “кардинала ветерана“ из Курије, али да је већина вољна да гласа за њега, у поређењу са “трампистичким“ кандидатом.
“Није да сам ултраконзервативан, али људи попут Роберта Саре или Рејмонда Леа Берка знају да трампистички кандидат никада не би добио довољно подршке и да би радије подржали савитљивог кандидата који би успорио Фрањинове реформе“, рекао је један свештеник.
Он додаје да се Паролин до сада држао на маргинама разговора о наредном папи, али да је дозволио да му се поједини кардинали приближе.
Неименовани извори су додали да се чини да ће већина латиноамеричких кардинала, за разлику од Африканаца, гласати као уједињен блок, док ће се кардинали из САД поделити према томе да ли се залажу за наставак реформи папе Фрање или не.
У 2013. више од половине кардинала у конклави били су из Европе, а сада је тај проценат пао на 39 посто, док их је 18 процената из Азије, такође 18 одсто је из Латинске Америке и Кариба, а 12 посто из подсахарске Африке.
Осим Паролина и Цупија, за главне кандидате се сматрају и кардинали из Филипина Луис Антонио Тагле (67) и Гане Питер Турксон (76).
Папа Фрања изабран је на конклави 2013. године после два дана гласања, а преминуо је 21. априла од у 89. години живота од последица можданог удара и сахрањен је у римској базилици Санта Марија Мађоре.
Извор: Танјуг